Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСК0{БУДИМСК1И

СКФРОТ

(Соиггег.)

Число

Неделл 20 К )шл 1843.

Год.

СРБСКА ВЕРА. Тужјо е Бранковнћу ђорђе , Да л' е коме саслушати биио : Како тужи , како л' лднкуе ? Како судбу свом оплакуе. Тужећи е сузе пролив ао, И у помоћљ Бога призмвао : Боже милми ! да чуда големогг , Да л' е гдигодг крала ХристЈанскох"!. Кон б' чуо, и у помоћв дошо, И отровну гуи) уморјо, Кон З1н, да ме упропасти Да подвргне Србл'& свотн власти. 'Га чуите ме браћо Христјлнска! У васљ лежи неброена воиска Смилуите се мени помоћБ даите, И сужанству горкоме предаите Махомета , гордоп. цара турскогљ , Обштезнанои, врага ХриепанскогБ; Кои е млоге земл-ћ 0СВ010 На далеко владу разпрострео, Млоге беде , и зла почишо Землвн Србскои, Грчкои, и Бугарскои, То да б' ове сво10и влади Турскои Покорнти, мого , подложнти, Христшнство бедно уморнтн. Лјото 1 Србл4 свагда нападал, Тјрански е с' свакимљ поступао Невину е крвв млогу пролш Саму децу Н1б поштеђиво Но немнлнмЋ мачемч. нзсекао. Тужећ' ђорђе Богу се молјо У туженк) овако вопјо : Ах! мои Боже, шта ће одсадг бити ? Шталн ће се с' землкомЂ мо 1 омђ зб&1тн, Оће л' обстат', обновнт' се моћи,

Ил' Јоши већон жалости под .1ећи, Разграбнти, н опустошнти, Турскои свтли , н подлећн власти. Тужећ' ђорђе помоћв изгледаше, У тужешо време пробавлнше, Трепетно му срце удараше Самг му жипотт. досаданЂ б1лше. Нити знаде , шта зачет' нмаде , Боећп се прсвећг турске владе. Забрннутт. е задуго мбгслш , Све ммсл10, на едно сммслјо—• Отачбнну свош ос.гавт Смлне Србл^ћ са собомг повео, Иа лрнб^го у землн) Маджарску, Кг Владиславу , Маджарскоме кралга. Владнславе ! ои Маджарскш Нралн), Дан ТБ1 менн едну помоћг. малу Да с' осветнлЂ гадноме Осману, И одржимг а поб^ду саину Нека лозна твом владу снажну. Ту е неко време пробавлно, Владнслава Богомг приклинао: Да б' самзно турчина напао, И све мачу оштроме предао. Сво е благо са собомг пренео Владнславу башљ сво обећао, Да бн помоћк одт. н г 1;га добјо Мнло Србство изђ робства днгав. Но трудЂ н 4 говђ суетанг е бмо Тужанг дошо, тужант. се вратт; Ла отиде Снонвлнинђ Лнку ; Он! Јоначе, Сибннннанг Лнко! Турцш землм мојо порвбнше Србсгво тужно робству предадвше Данакљ давми гордо одбацнше , Мирт, учин^нт. срамно нарушнше