Пештанско-Будимска скоротеча

298

ћу не рекнемо : 1.) Да бм болћчишо, да ее у онаи посаони е мешао, кои се н±гане тиче. Ил' 2.) КадЋ му ии е дало завиди&иво с-рдце мировати, то баремч. да е добро стварв иснекао , пакЂ онда предЂ публикомЋ гукнуо; зато му советуемо, да одако дуже пече; ерг садг е сирома тако несрећант> 6 б !0, да му ни е иосао за рукомт. нзишао. На конацЂ, 3.) да не 6 бј Г. Д. ПоиовићЂ предг светомђ као клеветниКЂ и лажа остао; то н4гове чести радн и доброгт, нмена препоручуемо му, да све оно, што е у С. Н. Н. казао, опровргне, и да предт. ' публикомт. припозна : да е то све прес н а л а ж б. Н.

СМЕСИЦЕ. Мртва т $ л е с а балсамирати измбјслили су наидревнш Егштнни. Таинство овогђ художества у нашемЂ времену са свимђ е изчезло. Сирани, С цб1тнни и Перс^анн преливали су свое мртве воскомђ , неши пакЂ спушталн су ш у медЂ, и трећи у слану воду. ПамукЂ е отђ Фен1Ц1ана у Европу пренешенЂ. У десетомЂ стол4тјм Н-ћмачка е памукЂ прела и ткала, а садЂ збогЂ миожине свое на наиманго цену пао. ПапирЂ отђ памука правити нзмБ1слили су Хинези. Л1 >та 800 већЂ е Немачка Фабрике памучногЂ папира имала. А. отђ кадЂ се отђ ланеногЂ платна и крпа пашрЂ правити започео, престало се отђ памука Фабрнцнратн. Првни ба1онетЂ скованЂ е отђ Француза уБашни, отђ кудЂ име потеже год. 16 65. 8а петЂ година бБ1ле су све Ф131Л1рске репменте ба10нетима снабдЗзвене, отђ кон и наша Држава 10 иримивши . н данаеЂ воинике оружа. ПрстенЗ) употреблавали су 10 штђ Нков" д4ви сбшови . Лакедемоици носили су гвоздене, а Тал1анн почелн отђ злата ковати. Джепни сатови постали су 15 00. Изобр4тателБ првогЂ сата баше ПетарЂ Хеле у Шрнбергу, кои е ум-ћсто ланца жнце за Музту потребие, нав1но, и ходили су 40. сат1и. КарлЂ V. имао е на свомђ прстену сатЂ, кои е ударао. У Енглез-

скон су год. 15 75 тако мале сатове правнли, да су едномЂ бакарномЂ грошићу у 'велнчини подобни 6 б 1 лн. У то време носнле су Даме на своимт. минђушама мале сатове. Перо пнсарно. Стари су писалн гвоздеНБ1МЂ и дрвенБ1МЂ орудјемт., а неки танкомЂ пензломђ , као што н данасЂ Хинези и Индјанн творе. — год. 63 6' почето е гушчшмЂ и другимЂ пеР ^ мђ писати. ампар1н изобр^тена е 1оанномЂ Соргенлохђ у Гуттеибергу, и Ј олнномђ ПтенбергомЂ у Штрасбургу, а усовершенствована ЈоанномЂ ФаустомЂ у Маинцу. ОкулнраиЈ (каламл'1>н4 дрва) памти нанстарш в г 1. кђ . ЕумолФасЂ е у Ат1нн првБти путЂ дрва калам1о. Латше е Помона научјо. У време В^ргилја 6б1 ло е у рхмскимЂ државама свуда познато. К и п о в н или подобЈн отђ дрвета и каменн свои почетакЂ узнман) у време идолопоклоноства. Л4та м1робБ1Т1а 2400 уч10 е Прометен разиа подобја отђ земл'1 т- е. блата правити и пећи. Ег^птани су почели отђ руде нзически Богова подоб1л ливати, отђ нби су Израилтани примили, прво н наизнатте д4ло 6 б 1 ли су Херувими , златно теле, к Ј вотђ завЉта и зм!н. У време влад-ђша кралн Сем!рама салнвали су АссЈрани штатуе отђ бронза. Халденци у овои струци наиславн1и, обезсмертили су себе Лав1рштомЂ , ОбелшкомЂ, и онимђ удивленја достонннгсђ пурамјдама. I. ЧокерланЂ.

Цена ране 30 К)шн на Пешт. шнци Пешт. меровЂ, грош. б. вр.

наиб. еред. лош.

Чнсто жито

120

105

Наполица

88

80

82

75

бчамБ,

66

60

Зобћ

58

54

КукурузЂ

94

80

Стан4 дунава у Б јд. 29 ГОН1Н 13'. 10". 0"'.

ИздавателБ Димитрји 1овановићт». (Ва81е1 Оавве Кг. 349) У ПЕШТИ словима БаимеловнмЂ.