Пештанско-Будимска скоротеча

308

се тако обшчегЂ далеко разишреногт. одобрешл обрадовале, као што е то редко КОМЂ КШ »ШКевНО >ГБ Д']">ЛЈ Ј ДСО ПЛЛО. Г. 1838 прими Ш. учредничество оногт, одђ Палацкогт. основаногт. ^Часописа ческога МузеЈма Ј ПрагЈ" а ј сошзу са ПалацкимЂ обелодани онђ наскорђ врло забавне ?) Наистар1в паметнике ческога взнка" (Праг-н 1840. 4). Непрестано забавлд га садх собраше паметника србекогт. и бугарскогЋ езв1ка изт» 11-15 столЉт^н, иедна обширна исторја славенскогЂ кнБижества по нбинимђ нар'ћч1нма, кош онт. издати нам^ћравп. Наинсн1е свид {Јтелство за чисто вћжествену ц'ћлк ШаФФариковогх теженн естБ у осталолљ и то, да е он * б одђ Ајштр1ИСкогћ, влад-ћн^а, као Цензор-Б за списан1е н'ћгове врсте именован-Б, кое тежко званш онђ доиста, краиности избегавагоћи, на едант, начинт. отправлн, кои исто тако праведНБ1М-Б желама влад^ћше Јдовлетворава, колико и напредованш и могућемв олакшавашо кнвижевне д"ћателности, кол се одћ неког-Б доба са плоднимђ успћхои-Б међт. ческимЂ списателБма пршгћчава. А. А. В Ћ С Т И. П е ш т а 6 Н) н I а. Н'1гово Вшеокопреосвештенство у Арх1епнеко !гб и Мнтрополитт. нашг Г. 10СНФЂ Ралчићг. данасЋ е у вече на пароброду овамо срећно н.чћ Пожуна ирнспко, гд'1; ће се нЈ>колнко дана бавлтн, а потомђ у престолно свое м4сто Карловце повратити. Праведне жел^ћ Словачког-в народа испун1не су. Г. ЛмдевитЂ Штург, ватренми родолгобацг, добмо епрввилепе, да може „Словенс к е Н о в и н е" издавати. Д 0 П И с Ђ. Изђ Н- Сада. — Жалостна в4стк.Зрачно огледало Србске желЗј —• у комђ се ономадх варлвива судба србске кнагин^ тужно оплакиваше, данаст. опетг постаде неожидаеме жалостн ново позорје. — Нбјово ВБ1сокопреосвн1ценство Г. Георг1и Храниелавг, православнБш Е п1ског"б Новосадско — Бачкш, у 68-ои години похваледостоиногБ живота свога, 22 ЈОшн т. г. прелинуо е. — ВеликонменогЂ овогђ Паствоначалника праведно оплакуе света наша црква—'Праведно евртв н4гову оплакуе ц4ла ЕнархЈа Бачка, ком е р'&д-

комг свохом - б мудросћу крас^о, лмбко свагда предусретао, и у правди, истини н в4рвости наставлно. Т'3;ло блаженопочившега АЕреа 2 7 10а1а са наивећимт, торжествомг погребено е. 1 оштђ у 7. сат1и нзг к>тра жалостнмн звук-Б звона обав1ое настоећ1и погреба ''проводх, и будућн да е праздник -б нед -јлнбјб бмо, аато се не само изћ овогт. града но са св1к> страна толико множество лгодш стекло, да се едва одт> Двора АЕреискогт,, гди е н ткло Уеопшегг а. дана почнвало, поћн могло. — При погребу и трамћему снроводу началствовао е сам -б Епископћ Темишварск1и , Впреоев. Г. Г1 а н т елеимонЂЖивковићг са Пречестн^ишомљ Господом-б АрхЈмандр1ТБ1: Гроееем -б Мутибарнћг , ПаХ0М10МТ, 1ованоиић -б и Арсетемг СтоиковићЂ н многочиеленнм'А мопашескогЋ и м^рекогЂчина сваШеиствомт.. Око 9. сат1и печалннн е спровод -б у каеедралну цркву присп'}>о, гди се после Свете Л%'тург1е опело држало. При концу опела говорш в монаетмра Гргетега Арх1мандр1т"Б Пречестн. Г. Мутибарићг, благоразукјго своме и познатомЂ витЈиства искуству сходно надгробно слово, у комђ е све заслуге упокоеногЋ АЕреа изложш, и у овомђ се смотрешго ВитЈа см4ло позвао на изречетб: ,,отг д 4 лћ твоихх покажу вкру твош." — брљ Блаженопочившш — кои е ггманаз^алне науке у Новомћ Саду, ФЈлозоФШ) у ВеликомЂ Вараду, а права Мађарска у Пештан. Ун1верз1тету, НЈмачка пакт. у граду В |'енБ1 са превосходетвомЂ сврппо, кои е дал^ у Ггмназш Карловачкои краснор1ч1Н а позднје и Св. Богослов1е као славанг ПроФесорЂ много година слуЖ10 — много е заиста србскомљ Роду ползовао, а одђ године 1813 (кадг е у монашескш чинг ступ1о) бно е: Правило в^рм, образ -б кротости, воздержан1а УчителБ," и као што у Арх1ви АЕМитропол1тскои, посл"ћ Пакрачкои ц Бачкои заоставша Акта свЈдоче, неутрудимнн народне славе д ^лателБ, н просв^.шгешн народн ^гЂ живбш ревнителБ. Истина и скромиостБ свагда му е на лицу трептила , а срдце и душу украшавала му е лш 6 овб , благостБ, доброта ! В1чна му буди па»штб , и код *Б поздногђ потомства на в-ћки слава. Дрљ П. Говановићх. ЦЈЗГСа намћромт. могомђ Листђ повременвш „СкоротечЈ® издавати толике сј пр^поне скопчане, да а себе обвезана налазимт., ивно обнародовати , да Скоротеча за време престае изилазити. Зато почитаема Господа Пренумеранти * кои сј се на др јго течеше о. г. на ц. кр. поштама или писмено пренЈмерирали и одма предплатили, скорБШЂ ћедЈ временомљ новце свое натрагЂ до6 б 1 ти . бмствЈшћи за ове новце и то јмолнвамЂ, да 6 б 1 сва почитаема ГГ. ПреНЈмеранти, кои дјгђ одђ прошасте или ове године 1оштђ ни су платили, што скор1е платити благоЈсрдствовали. ИздавателБ.

Издавателв Димнтрш Ховановнћг. (Ваз1ај Саззе №. 349). У ПЕШТИ словнма Баннсловнмг.