Пештанско-Будимска скоротеча

308

^Неврро! казуи., тко е онеи злочестникЂ. кога си ономад-в грлила ; — казуи име оногћ. бомђ сн ондз Л1 о 6 овб завехцала." ?! Драгина пронеражена, таг о е замукла, да речнце едне рећи могла нхе, — у кои нарт, рупи и Соперникт. Милано†у собу. „Ха! гу ли си злодЈно, кои цело мое блаженство, и самога мене разоравашЋ! ); Држ'се/- — привативши за мачЂ, за грми Милаи -Б. А Драгинд врисне и обнесвешћена стропоштасе на землш. Страннни ши прискочи, и сђ „небоисе Сестро мила" подигне к> на СоФу (канапе). Девоика се разбере, и обративши мутне очи кт, Мулану, задрктивашћимЂ гласомв проговори: „Мнлане! поштеди ми брата мога; шта ти е скршт/? Ј; БратЂ тјзои®? дБрат -ћ мои Милошт., когт. е дедт. нпшђ кт. себи , отт. три године маленогт. уаео." .,Опросги мила! - опрости ми и тн Милоше а ! — Молш е сбун-ћн -б обадвое Ми ланг. — И. заиста, опроштен^ћ добв1е. После малогв времена за овншн, грлио е Мнланк верну свош и законну лгобу иремилу Драгинш. Богобои Аеанацковнчв.

А Л Е Г О Р I 4. И а 1Ц е ■око твое соблажнлетг тд истхни е. М а р к а гл. 9. с. 40. встБ заиста нуждно овј бмло за слепостБ се оба ока свесрдно Богу молити. Ал' не едант. човекБ, не стогина, не хилада лгод1и, веКт. сви овогБземног-Бкруга жителки морали бм на еданиутт. видђ очио изгубити. Исгина, да 6 б 1 бол^, и то много бол± бвхло, да су се сви слепи родили, но будући да наст. СвевБипнш те свое милости удостого нхе; то даите ХрЈспани, 1удеи, ТурЦБЈ, и ПоганиЦћ1, да молитве наше соединимо, и Творца премилостивогЂ кол^ћнопреклонно иризмвалго, да услБ1ши наше прошеше, и нас 'б благодатао обш;е слепости обдари. Коме не бм у очи пало башЂ и онда, кадЂ 6б1 већЂ ослешо, оно добро, кое 6б1 Господђ Богђ чрезЂ обице дарованну сле-

постб на наст. излго? Н^е могуће неброина и добра овогт. случаа сл4дства изчислиги; зато мнслимб да ће и неколико гекђ прилг];ра доволбно 6 б 1 ги неразд-ћлиму желго и волго кт. вћчномЂ мраку возбудити. Дакле 1. Не 6б1 више никаковогЂ рата нит' сражеша на свету бмло, ерЂ 6б 1 сђ топомб у внтарт. пуцали, и кадЂ 6 б 1 средоточје непр1нтелн пробити наумили, или кое крило непр1дгелБско обБ1ћи , он-б 6 б 1 смешећисе безбрижно сасвимЂ на другои страни стано, и лако 6 б 1 смо носомђ о дрво гакво ударили или шта више на воду наишли. 2 К ако 6 бг лшди очи затворили, одма 6 б 1 1 и правда отворила. Слепи Суд^е честно на свои столица седећи слушали 6 бг и мирно разсуђавали, и совЉстно нвима предложене предмеге отправлнли, нит' 6 б 1 крБ1ва рука обтужитела, нит' можда прелестне прси обтужителБке коково впечатл&ше на срдце, или на мб1 С ли нБЈове имали. Ово е и древнб1мб Ареопаптама познато 6 б1ло, заго су они зас]јдан1Н своа ноћу и држали, да се небБ1 коковомђ му драго при .шкомЂ мамлБни, или умегшали, или сб пута правде удалили. Кое су такође и Бенецхани чинили (продужен1е ст^дуе.

Д О П И С Ћ. (Изг Баната.) И п сам1» бвто у Бечкереку И мене е лгобовБ водила Да србску варош -в видим-б , да с' веселимг Но Мађарсри ме надписх среге свудг! 6 стб! 6 стб! (Опо естБ! естБ ! те рђавЋ почетакЂ за едант. допнсћ ! ) Дође л''човек-љ у Ведикш БечкерекЋ ношен!, на крмлма жарког'в родолгоб^н, како ти ее смрзне, кадЂ на србскнмЂ кућама, на дућанима , и вообште свуда маџарске надгшсе нвне внди, како ти се чуди, кадг као странмн за узрокЂ овогђ поавленјн когт. ти драго србстн запиташЂ, а онб ти опетЂ србск1н одговори , да се ио наредб&1 тамошн4гЂ надлежателства само маџарск1и надпнсн у маџарскомг езмку употребл.чватн смеду. СадашнБ1и светЂ ступа очевидно напредЂ ' У старо доба гледало се е на езгру а не на лЈоску; садЂ се гледи само на лгоску а не на езгру. Тако и Маџари сђ нб!овимђ надпнс'ма. бзгро е србс.ко; лгоска е маџарско. Тако су сл ^дства гражданскогЂ еоспитојпн наше женске деце. Сђ пола полЈтура , а изђ нутра ка-