Пештанско-Будимска скоротеча

312,

украшеша ладнокрвно оне бв1 се одрекле, нитђ 6б1 погдикои мјјкћ чрез^. гиздолшб1е (5>и|^@исђ0 свое лгобомамлБиве (Со^иеИе) супруте до краинћг -б отчалн1н доведенЂ бвЈвао. Завиств лепотица слепосћу оборена, не бм више међу нвима царсгвовала. бдномт. речпо, онда бв! Ги пунБ1МЋ правомт. ангелима назБ1вати могли, и ако 61,1 тект. слепи ангелп 6Б1ЛИ. 5. БудуКи да нев-ћра обБ1чно сл .ћдство бстб опБ1тлБивости 04110 , то 6б1 и лгоборевнос гб страовитБти мучителБ, чрезв обшу слепостБ нгб овога свгћга прогнан г б 6бго . Свакш 6б1 право имао, свого супругу за наилепшу и наив-ћрнЈго држаги; 6рБ при оваковом 'б лгод1и станго, не 6 б 1 могла ни за каковБтмт. страннб1мђ мужемт. шкилбити ; а ако 6бх се башЂ п догодило , да се кои слепвш Рјвалт. мота ока плота, то га опет г Б супругв видјо не 6 бб Иап осл г ].дку 6. Дсмони славолгоб1а и властолгоб1а изт. свћта бм такођерт. протерани 6б1ли ; ер н ћвакш 6 б1 ограничен в 6бш себи своиствешшмЂ ненапетБшт. силама, сво10М1. кућомт. и своЈомт. авлгомт., нити бБ1 могао себи несвоиственне, илити за себе преузвБ1шене степене тражити, зашто у случаго кадЂ 61.1 се хотео на овано превБ1соке степене попети, сгропоштао бм се у проиастБ какову на свеобхцу радостБ и срећу не тект. свогт. народа, но и целогЋ Божћгт. Човечества. Тако дакле при оваковои слепости само, могло 6 б 1 се потврдити и у д-ћиствш прпвести изречен!е: 8и(ог поп гШга сгерМат!!! Могло 6б1 се овде гоштђ и ввппе тмсућа прим-Јра навести за доказателство, да за наст. ништ' благодћтелие и бо.гћ отб обш,е слепости 6б1ло не обј . Сад -б живећи лгоди заиста 6 б 1 павелм: да када се едаредЂ скусила вида слздостб , пге могуће отважитисе видт. очпо отрећи. Кадт. 6 б 1 се деца слепа рађала, заиста се таити неможе, да 6 б 1 ова безт. да су икакове жертве кб томе принела, сва добра обше слепосги уживала. Ком г б н!б п л) Волтеровогт. Мшромега познато, да има створена, ксн су до стотине чувства обдарена, коима .мм петочувственна ј стиорена нинаииан-ћ башт. незавидимо; ерЂ ј никакова понат!а о нбјовбвгб улпгожснцмб ј

вкусима немамо. Таио дакле и наша чегворочувственна деца не 6 б 1 недостатакт. очјго осећала, већт. 6 б 1 поредт. хјлкд у други добара и благодатт. вћчног-Б мира сладко ужпвала. м.

Ц В В Т А е В Ђ.*) •Цв-ћтаевт. (СеВеринт. АлексЈевпћт.) глаСОВБ1ТБ1И ПравДОСЛОВНБШ СППСаТеЛБ РуСС16, умрео е 7. Фебр: 1835, рођент. у г. 1777 у Москви, и 6 б ! о е сбшт . едногн Свештеника. Почемт. е онт. наСлавено грчкои - Академш V Москви прво изображенје добмо, огиде онт. 1795 у тамошнћ Свеучилиште , и посвеги се до 1798 правдословнБш -б наукама. ,> Гетшгену, гди е ове продужавао, постане он г б ДокторЂ ФилосоФ1е, доцн1е отиде у ПаризЂ, гди е особв1то Пасторета и Бернардја слушао, и одђ законодателне АкадемЈе за члена избранЂ бмо. ПосленеколпкогодишнћгЂ пребБ1вана у Французскои врати се онђ у Руес1го награп., и б-уде 1805 кодђ ново устровногЂ Свеучнлишта у Москви као ПроФессорЂ ееор1б закона постав.тћнЂ, а 1811 за редовногЂ ПроФессора Правдослов1л именованЂ, кое е зваше онђ до 1830 одпр^в шо. Г. 1820 постане онб државшли Совћтникг. Онђ обдржава предн'ћ место међу правдословнммђ РусскимЂ списателБма, и 6 бго е еданЂ одђ првм, кои е Руссе са напредованћмЂ правдословногЂ в"ћжества у Немачкои упознао. Пћгова главна д-ћла есу. ;; Оеор1а закона® (3 свезке, Москва 1810: 2 -го издав. 1816) ;; Основм природногЂ права" по Шмалцу (Москва 1816; ново издав. 1823) ;; 11асгавлен1е кђ Р имскомђ правл" по Макелдего (2 свезке Мос мва 183'4 и „Основп прЈватногЂ права" (Москва 1825). Као Јчигелв отликовао се в онђ чрезБ званичну ревностБ, и чрезЂ дубоко релнтозио чувство. а. а.

*) Конечно заклгочеше мои еаобшчеша изђ [ап'оп§ 2сп?оп дедспшаг!'' одт. Брокхауза.