Пештанско-Будимска скоротеча

324

могђ , похихитела мое кћери , непр1атеин домашнБИ мои. Ове последнћ речи , движен-ћмЂ Јтесненбјмтј праћене, приЈзроковале сј кодх слјшатела знаке дивленн и сожалена. Владвша хтеде противне нартае испвЈтиваги , но многочислено впкан^ „Некг Савва говори" позва сгарца продЈЖити: „ТекЂ што самв освећент. бвш, то самв већт. на то ммслиги морао, да се освете Жикине Јклонимх , кои ми 6 нвно претш. Наша е мрзоств сђ хилада непр^ателБскимЂ поКЈшен ^аиа кон смо опвиавали, растла, и приобшгаваласе нашнмв пр^ателБма и сродницБша. Кадт. се »и нитб силомб нитђ лјкавствомт. јништожити неЈЗМОгосмо, решен1е ове кавге предамо авнои, Јжаснои и непремири гелнои мећЈ Јсобнои брани. Колико ме еова воина сгала, то самт. Богђ зна! Гди се некадт. кућа моа, и амбарови мои вб 1сили, тамо се садг налазе гомиле камена и пепела. Но то ме весели, ерч. /Кике више нема." ДосадЂ ово подмјкло ецан ћ СЈпрЈге те жертве иревиче старца гласг. Лгодство, хотл беседомтЕ. Савиномт. раздражено, опетт. Н1е све безчЈвсгвено бмло за гласт. боол - & и сожаленн, ер г б е сродникт. Жикинђ овогђ спомен г б возобновити старао се, и св краснорћч^емЂ, Црногорцмма своиственБШЂ, заслЈге споминао, кое е покоинвш отечеству л казБшао , нћгово примћрно иоведенк прама жене и пр1нтела, и нћговЈ с_мртБ на боиштЈ. КадЂ сј обадве партае саслушане 6 б 1ле, почке 1ванћ Обренбеговичв, поглавица едне неЈтралне обштине, говорити: онћ разчлени, како е последнн, внимателЈЈа зрителБница борена обоегв , напоследку измеђЈ нби стала, да редЂ доведе, и борећесе приволе, шиове распре предт. Сенатомт. окончаги. Везт. да н заклмчеше овогт. СЈда предваримт., придода и ово ; „И бм овогђ мнћша бмо, да се штета, кош сј обадве партае доиста претрпиле, изравна, и постарамо се нви номирити , кадЂ наигрђе ошгећеногЂ трошкомђ дрјгогб наградимо/

КадЂ сј сви Сенатори ово предложенћ одобрили, Јстане еданх отг ови, свое другове опоминашћи, да тариФа оп. давнш % времена у подобнммт. слЈчаевма ценЈ гЛаве на 132. ДЈката, 4. цванц1га и 1. пару опред-ћлива; да се половина за штегу членова или опасне ране плаћа, и да се дрЈге штете соразм^рно ценити морахо. У дћланго, кое се сверхЈ овогђ пЈнкта развило, предлагали су Јчастницв1 сђ непоколебимБхмв ладнокрв1емЋ сва средства, коа бв! нБ10вои ствари полезна бв!ла. Ова красвор^чива, но жалостна полелпка весма е внимаше св1ш присЈтствушћи привЈкла. По. јчин^номђ рачЈНЈ видлосе, да Фами.на Жике Фамил1и Савинои 4850. Франка гматити мора. Сенатори сј оваи счетЂ нвнммђ признаван &мђ одобрили, и пресуда пш -аромЂ ВлаДБШИним-в двогј 6 о списана буде, последнбимђ подписана, и предана оооимђ партаама. СупротЂ искрености и честности, кол Црногорца мећу Славанима сђ ове сгране Кариата отликјш , искао е С ва горжесгвеномђ заклетвомЂ забора†прешедшегт, и пов^ренћ на болш будућностБ светковати. Ово се ј цркви торжествовало, лшди, госпое, жене огђ партае Савине седили с у на плочи, потомђ ПристЈпи човекч., наистарш противне паргае, сђ крстомЂ ј руки, и изрече, кадЂ е оваи полшбш. сђ крепкимЂ гласомЂ Јжасна проклинан1н противв клетвопрестЈпника, кое Савина партан са смиренвшЂ „Амиш/ повтораваше. После прислге руковале су се супротв обадве паргае, мужеви сђ муж^вима, жене са женахма, деца сђ децама, еданв другогЂ гледећи св наиможрли >1ђ пр ±зрешемЂ сгарости и нарави. бданЋ отђ Сенатора избранЂ сјд1л пролазш е крозЂ та два реда, мужевма НБ1ове ножеве и пиштол^ћ отузвдмао, и на гомилј еднЈ положго., потомђ се свако загрлило. МЈжеви су после изв рЈне овогђ СјД1е за знакЂ соглас^д измешана свон орЈЖ1Н прјимали, и лшдство е весело сп^шило, да при части ЈчастВЈе, коа е подђ ведрнмЂ небомЂ, трошкомЂ помирене партае сготовл^на бнла.