Пештанско-Будимска скоротеча

337

моћи. А зашто онђ у мнађе евпе доба сг. лћпнит> Ј сосћдству обигавашћимЋ даамам а живећи, едну отт. овм < еби за жену изабрао н1е , већа е 1сто [ма, него да 61,1 е опд е накратКо припов-ћдитп .м<>гли. ДошакШ!и дакле у ПаргаЂ новв .1И оваи временихбји младожена таки даде чрезт. Иовине облв ити, да еданх добро у здрав.но сачЈВанми човект., отт. прилике 54. године сгарт., кгому отличант. а и добарт,, пакн 101 птг. и ст. приходомт. годишбимт . отг 12000 и1вјј1и снабд ћвент., едну лену, воспитану и доброгт. сердца госпожу отт. 25 до 30 година времениту себи за супругу тражи. — ВеКт. по первомт. обзнаненш у Новинама одма друго Јотро нађедусе нби 7. до 8. кое се стеку. А сл'ћдугоћ1и дант. оиетЋ толико число таковм ее умножи, да е сирома младожена упреп»шћент. принуждент. бвш предт. изнанаднммћ овпковимт. и оволикимт. в13 |'тама врата затворити. У- ирјнвлјзнноисе исгои множини опази Господинн отт. Р. .младу едну девоику, валвда 1ои е бвмо 21 година, именемт. Цецј.па Ф коа му се при первомт. погледу исто тако д< бра, као паметна и лепа аокаже. 14. дана после овогт. догађаа заклшчисе свадба, и дант. кадт, ће се торжествовати опред4ленв буде. Ооое залшбл^ни (ерт. сх правдомт. овако назвати се заслужуго ) пливали су у радости и восхићенш, а Господинђ отт. Р. залшб^ннш, него што човект. у овв1 година бвша, купи буд\ћои С8О10И супруги дичне и богате дарове; а она му напроти†све свое добро, кое се у природномт. на нвои видимомт. украшеН11о состонло, принети буде, и сал^о се 1оштћ оченивало на Цециницо крштено писмо пакЂ да се вћнчаш: алт> на наивеће обоихк оскорбленЈе, г.ршгено писмо педолази. Ова млада девоика немогаше дик>чити узрокт. тако дугогЂ отезанн, и заиста видило се, да соогћ тога у отчалнје падне. одногђ штра ичиђе Госиодинн отт. Г. у ваР°шђ , да бн себи јоштв н;. ждна прибавш и остави свош буд\ћу нев'ћсту саму много жалосгнЈш, него икадЂ сђ нниме; и приполазку свомђ пригерли е нћжно кђ керсима своимђ молећи ш да се примири и

да ће се наскоро и си.шп желл испуниги. Но место свакогЂ отговора топила се сирота девоика у сузана. Господинч. отђ Р. вратисе опегЂ брзо натрагЂ ; — сђ лаганмиЂ корацмма узиђе по степенв1, као канда бм се несреће плаш1о. — Онђ зазвони. — Нћгово срдце куцало е тако нко, нћгова колена поклецавала су; онђ тако слабЂ наслони се на дуварЂ. — Но наеданпугЂ јчини му се да димћ отђ Јпал ћн »гђ Т|р гишта осети; онђ полп.1сли да му желкна невкста горе; [|а повнкне, валвада шшгб има надежде кђ жувоту ! потегне сву снагу и зачне нко и КЈцати и звонити: а.1Ђ на ово дође Дверникт. (ПоргшрерЂ), н давашЈги му отђ собе клшчђ , рекне, да е иста Господична предавши н4му клшчђ , са етварима мало пре хитно отншла.

В Ј СТИ. (П И С М О ИЗЂ Г1 ожуна). Прерушаван-ћ државне еаале за Депутнрце већг е довршено. Већ-Ј. около нОловине Аугуета по римск. почела су се опетг државна зас4дан1Н. Ако предстателБИ народнн 10штб ни сб овбшђ уетроенЉмБ не буду задоволБни , то онда не зналт., шта 6 б 1 ш иначе задоволБити могло. Све е преизрлдно , намЈренго еходно, полезно, и до наиман -ћгБ углБића у саали удобно устроено. — Словослову недосађуе внше у н^говомђ предлаганк) оно пређашн'}; теготно н тескобно при столу положен-ћ, и изузнмаићи неке столове, оваи може 6 б1ти от-б свакогЂ добро и виђент. и чувенг. Сотимб , што су столови у шнрину намештени, добБ1ло се не само у простору и удобностн, него н у томт., што се погдикол речк ие изгубн тако ако, као пре што ш е много неразумително н потмуло до ушлк) долазило. Притомг , кои е напредг сед1о , ше мого за нбимђ словословећегт. видити; морао се ст> натегомг на сголицб ! окретати, а чрез 'б то се, оснм-б што е сотимб сосћду свомт., кои се такође на столнцб1 тежко мнцзо, досадант. 6 б 10 , таково положенћ причинавало, кое е на галлерји суштБшт. некако чудновато изгледало ПредсћдателБ има удесно место , сб кога све прегледати и све чути може. Около саале е свуда, нзулнмагоћн нрозоре, галлер^а; ове една частБ е ,за дааше опред1>лена , и наивелел^ћпше е са народнвгнт. 3. боама подоплаћена. Кадт. човекљ погледн лепе оне дааме на украшенои галлер1и, чудновато га осећанћ обузме, како оне сб некомт. озбилносћу доле гледе, као да бш и оне о благу отечества што свршиватн имале ! Благополучне женске! илн зарт. да ш несрећнБша назовем-Б, што малБшт, домаћимБ обЈзете свЈтомт. у битки словослов-