Пештанско-Будимска скоротеча

348

ВамЂ н-ћко предиоженје учинимч,. Време и вооружане р.уке доста су веКт. могјНногт. учиниле, шго се изпочетка невозможно чиннше; иств1ЛЂ начиномт. и Ви можете Вашј цћлђ посгигнјти." Рггтерт. садЂ устане, и премк да сј мј Вратарова предложенЈа чрезвмчаино звонила, 6јдјНи сј 10 и она у сумнш приводила, то опетт. х^а лгобовг и сердце на то склоне. Већт. година дана бмла е прошла, отћ како се онђ , Вуковг сов^ћтЂ саслЈшавши, више као мгжествешши борацт. и веселвш гостт. ј сос4днншд. градићима ше дао виђати. Берта н^ћга за цбло ово време (мора се помбп лити , да она не живнше ј наше доба) ше заборавила бвма. Већт. се приближаваше н-ћногЋ рожденјн дант., кои бм требало да се као и сви прошасти торжественно проврде. Многе госте сазове Пттерт. Боголгобт. на свош частт.. Радоств и весел г ћ оживе ц4лу гостбт. „Да живи л ^па Берта!" наздрави Р1ттерт. отђ Родист . замока, кадт. 6 ст. п-ћнушећимсе пеаромЂ устао. ;з Да живи !" отбкне дружство. л По сто путји да живи I" поввшне Сјгмјндђ Р1ттерЂ, кои 6 непри\гћтимо међЂ нви дошао, ијнђ пеарЂ спопадне и за<>нма га зажаренои д-ћ вицв1. Потомђ окренувши се Боголхобу рекне: „Опростите! л долазимт. ВасЂ при овомђ свечаномЂ часу на испунеше Ваширеч1и опо•• * Г менути. В б 1 6 б 1 хт4.ш рЈКЈ Ваше кћери текЂ онда ми одобрити, кадЂ 6 б 1 се н као просјоцђ представ10, без к да 6 б 1 кронЂ каII 1 10 и л и п р е к о 3 б1 д а м о г ђ и В а iii е г ђ замка д о Н1 ао. Разр^шилссе услов^е, ербо н ПЈтемЂ Рудокопника дођо. Отђ Твердокаменице до подрЈма Ангелоградића, изђ кога салш садЂ и изБ1шао , води дјбока една исподђ земл*ћ стаза, кош самн прор&1ти морао , да б&1 сокровиште, кое самБ за мене искао, дакасЂ нашао. Ходите, видите и в4руите! с И као Предводителк др}'жетва наиредЂ корачаше Р ^ттерЂ ј подрЈМЂ доле, и све дал^ исподђ свода крозЂ ходникђ , кои се предЂ дивећимсе очима далеко протезаше. Чиинше се да пјтђ нема краа. НааослћдакЂ пођЈ опетЂ горе, и на-

скоро засв-ћтли имђ се данЂ. Окренесе С?г. мјндђ, и рекне осмћив:иоћисе своимђ ираттцБша „Н васЂ као човект. све V Твердокаменицб! поздравлнмЂ и молимђ, да бмсге извол^ли торжество , кое самв и у Ангелоградић ј прекинЈо , овд4 заклтчити." Поновл^но сђ великимЂ восклицашемт. пирован'ћ дчини, да гости свако о ово.мг за кратко време совершеномЂ д-ћлу двпЈмен-ћ забораве. Само етаромЂ Боголшбу и н -ћговои Берти ,кош онђ таки при нсномг ДанЈ као Н'ћНЂ СЈПрЈГЂ И сђ нкомђ благословђ свога дома у Твердокаменицу вођаше , вов'ћри ( тгмјндђ гвј таинЈ. Многи ј народу держаии с у , да е онђ са КннземЂ пакла ј свези; дрЈги опетЂ да е онђ у свомђ предпрјатмш отђ наклонЈзмБ! земнћ! дЈХова подпомаганЂ, кои сј се н '&говои ОТВаЖНОСТИ СКЛОНИЛИ 10ШТБ СТО П^ТШ ДЈжу пружину ходника у сводј копати, кад-н е старкш подкопателБ Вјкђ са своимђ дрЈговима свегкЈшћи по^ ао прекинЈО. Н самк склон^нђ, дода иреповћдателн, р при последн^мЂ мнЉнио остати; кадЂ се у- ј т ЈЈши гелнБ! р"ћч!И опоменемЂ, коеенћгда миЛБШ Геве п ^ћвао, са коимђ н мош препов +.дку, да 6 б 1 што годб добро ј себи содержала, заклшчЈемЂ: ,,Нигда се не кланити, Кр-ћпакг се нвинтн , Признваите Боапе мишце.'' Особито побужден1е лежаше ј тонј, сђ коимђ е млада даима, кон е преповћдки новодђ дала , Рудокопнику захвалила. Она му пружи рјкј, и дрјжство Ј раЗМОМЂ понао- ј со 6 ђ располоагенЈш вратисе, К.ола 6 јдј готова, на кон иоседаго, и отвезЈ се главномћ градЈ. — И текЂ посл-ћ годинј дана истбшђ ПЈгемЂ п 'врате се само сђ товаромЂ л "ћпе Емме и РЈдокопника. „Опомин 1 јшђ ли се , лшбезна мои!" р еК " не оваи, кадЂ имђ развалине Твердокаменице ј очи падоше, — ^опомин ^ћшЂ ли се !ошт& оне препов'ћдке , кош самв н лане Ј онбшђ сгћнама на твое захт&ванћ изђ обушице (@(едгпг) преповЈЈдш? — Вб 1 ммсласте Ј нбои возноше!ие на наша обстоагелства наћи; Твои добрии отацЂ держао е тад' са јобра