Пештанско-Будимска скоротеча

390

заблгждрН1К) 10ШТ& чаие. У прочелхг што се тнче наравм и госто.нобја нб ^ овогђ , неииа народа, кои бн отђ овога поштенји бно. Градг оваи има у свакомт. изоби.ик) робе св'но сћвернм народа, и то све што е тгодно и рћдко^ (Ад. Брем. Кнб . 11. гл. 12-). Но осимт. кр^постш , сђ коима су се Волиннни от.шковаии, ииао е и самт, градЋ свашта, по чему е славу стекао. Пристаниште. кое се дсредт града наланаше, 6 б:мо 6 тако пространо. да в у н±га до 300 лађги јгодно и пшдски стати могло. Пристаниште ово, Лменско езеро названо, бБ1аше посредством -б два ака зктда сб .моремх скопчано. Ла верху овб ! змдова дизао се у вб ^ сб мостб , на подоб!е превелиши врата; а гвозденарешегка, ог'б стране морске сиуштена , затворала е ирнстакишге. На средт, моста узвБ1ш:>ваосе торонв, гд4 е бмла орлагохранилница са сваколкимЂ за оЗрану отб насилсгвенника приоаништа оружјемг обилно прпвиА ']>на. — Врата Волина бБ1вху сва позлаћенћ1мт> тучемт, обложена , и зато се варош н, сунчанммт. зр;>ЦБ1ма обаснна, тако св"ћт.тћла, као да е сва от-б злата бБ1ла. На 10ЖНБ1 вратБ1 стаао е необБЈчне величине от'Б бронзе начин^нБЈИ лавт,, као стражарг града. Д 7 сре^и вароши 6 б 10 е л'ћпг град1>, подигнутг на узвишеномЋ м^ћсту, около Когт> су се б'Јлила поносита здан^н, измеђг кои се опетт. наивише отликоваху Храмови Богова, са искуснвјмђ образ'иа, као и са златНБ1МЂ и сребернммЂ приликама (Шгатуама) опБ1 Богова, кои су имћ путБ благостоашд нб!"Вој "б отворили и прокрчили, украшени. У ово доба основана е тако назван« на гласу Ханс а, г. е. др>жство за осигуран± с&верне терговине К'«= дружству су овомт. падали сви скверни градови; и овомх дружству управо и.ма Нкиачка захвалити за свош тер^овину. Та :о су дакле Славани Хансу подигли, а 1Нчцм н!ззине плодови лживали. — Заиста 6 бј могао чов^кђ овд-ћ сб ВЈр-

с11п'8Шсће1Ј Сеђге ђе?апп(е, ђгппоф оп »оЦгг МгдегИ« феп @1;ге пЈсђг &ђеЈ[ пеђтеи. ШЗаг е§ а(з »о! 5 Кеп јге беп УТелгЈеи ђае! С1)П81ел111ит абјТЉгПф јепбшегК) тафеп. ?" —

Г1Л10МЂ рећи: ; ,Нов едо л егб;еи1о8 Гее1, 1иШ аЦег Копогез," т. е. Мб1 смо ражанБ окретали, а туђпни су из!ј.1и печенБку. — Тако в^лико богатство и благо Воииннна породи кодђ сос!јднб 1 Народа наравно ненпвидностБ и лакомство. Особито су много зла препатили Славдни отђ злогласнБ! Нормана (9?огђтапп), на кое спадаху Даицм, Шведи и Норвежцн. Башху вамЂ то граб.њиви злочинцн , и морске скитнице, кои су на све стране стј ахт, и трепетк рас.простирали ; и коихђ занатт. и иосао бБ1аше, само нападати на приморске градове, плћнити морске обале, бродове освонвати, бродител"ћ хватати и у рсбство отводити. Они у дружству сђ Н ^ћмцбша . ископалн су Славаномх у Нћмачкои живеНимђ гробЂ пропасти; ***) ал' су имђ и сами Славани кн тому помоНб пружали. 6стб , еств, и Волиннни бБ1аху Славнни, и зато бкшху и онн несложни. Они посвађагосе између себе, и тако п зове слабја страна наилгоће свое непр ^нтел^ћ у помоћв, т, е. Данце, кои су се већв отдавна на богатвш оваи градЂ залакомили 6 б 1 ли , и само згоду тражили, да га освое. Године 970 скупи дакле Дансши КралБ ХиралдЂ БлаатандЂ силну воиску , отиде сђ нбомђ кђ Волину, освои га, и подигне бли :у н^ћга градЂ 1о.исбургЂ ; по коемЂ е онђ Волинђ у свогои Области задержати настоно, и заго е новоподигнутвш градЂ само наихрабршмЂ гонацвша провидго. Да се не 6 б 1 ови гонацБ! размазили и разнћжилн, забрани имт. ма едну женску у граду имати , и наложи смертБ свакогЂ друI а што пре осветити (Ево ти крвне освете! ) За .Управигела Гомсбурга наименуе ХаралдЂ нћкогЂ Шведског -б Кннза, именомЂ СтурбЈорнЂ. Оваи е тако страховиту морску воиску скушо, да наумивши на Шведску навалити, са ТБЈсућомЂ бродова на путЂ се стави, што е очевиднкш доказЂ ондашн^ћ морске силе Волинлна. Но правдолгобива

***) Саксо ГрамматикусЂ кнб . 14. овако о томг пнше: „Соттшнђив, ве(1 (Ивсге^з Л'јп1зи8, аИегит 81аујае 1а1из Баш 1п\а8егап1, аИегит Теи1опе» 1асего, ћап1, 1п1ег(1итдие ехегсНиз аНега!) аИего јгујсет 8рес1аг1 ро1ега1."