Пештанско-Будимска скоротеча

397

ВЕЛИК0Д .УШ1Е И В&РНОСТБ. Преокренута ова стварв допадне имђ се, м роди се лкји сиеи; садт. спази еданЂ отђ Н 1,и крозЂ прозорт. Пароха, пак!> викне: л 3аиста овде ћедусе сватоди держаТи, ено већв и Пароха/ Смеи се шштб већма подигне, нечанн&ш оваи случаи све 1И већма и већма увеселаваше, и свакш се у сватове нудјо. У црломђ д"ћиствованио овомђ била е редка см'&са изђ шале и ужасне.озбилћности. ј'ав1Н б падне ј велику сјлјшо, и познавајо;1И онаи народ-Б, пре 6б1 све друго учинихи могао, него да 6 б 1 му забавну н-вгову до- ј шлпленностБ поквар 10. — Може 6 б 1 ти , да е нашт. ратоборникт. ово налако узшмашћи и самт» пред^етч. шале, кодђ прости вопка! бн10 ; — онђ се обећа сб вбомђ в4нчаги и тако без -б свакогт. препнтствја у до:.1Ђ, са свакимђ свјад впиника допаданћмЂ праКенЂ, уђе. ПарохЂ, н^гова Фалплја, и девоика стоаху у свакомЂ отчаннио, падну дакле предх Оффидшра, и плачући за\тле га, да ш избави. Онђ садт. окренесе девоицБЈ и рекне: Ј .Само као моЧо госпого могј ВаСЂ избав ,<1и ; ако дакле и Вбј мени тако склонитисе мсжете, као што самв се л Вама; то даимо едно другомЂ руке. Н васЂ прекоего лгобимЂ, в^руиге ми/ Све е страхЂ и брига подузела; ПарохЂ у отчанејго свое Фамјлје поб .ђенЂ, огерне ипуна ;е и узме Требншљ, ободравагоћи девпику, да ће само тако и себе и иби избавити моћи, Попад1а е већв насекла муртова гракчица, и садв нагло оплете в-ћнацг, кои положи девоики на главу; коа сирота сздб ј овомђ тренЈТКЈ ни сама ше знала, шта се сб нбомђ стаде, ко наеданпутЂ потокђ суза изђ очно 1ои полети. „0 Боже! повикне, Тм никога не оставлншЂ, кои се теби крћпко м0.ји -, а 38тимђ сђ ПуНБШЂ пов-ћрен -ћмђ окренесе Равшу, и пружагоћи му руку проговори: л Ходите благороднћЈи мои Мзбавителго! Ј ватри и ј води ВаЈла С змб ." М тако садв ксподј . руке уаевшисе ггођу у церкву, куда су ји нестернћливо многолгодство са радостнимђ у скликомЂ прјимивши ји у пунолЂ заДоволБСтву и у лепомЂ реду пратили. Пла-

вбји пре мнимбји д^чко са муртовнмЂ на глави в &кцемЂ садБ увеселнваше сурову ову чету. Парох -Б в-ћнча оваи паарЂ, и РавшЂ са ЈДИВЛенЈН ДОСТОИНБЈМЂ побућенћмЂ приг 'рли у своа наруч !а младу свого жену. Таки по свршеткЈ венчанн изиђу изђ церкве и оду дал^ћ. РавшЂ нареди место за св то госпого на Л1аркетановБ1 коли, пзкђ одма на путЂ отиснувшисе предЂ сам вече дођу у едно пусто село, изђ кога су сви жителби побћгли 6 бјли. Свакји себи тражго е овде конака: но РавјнЂ тако сретанЂ буде, да е едну малу и узку собицу само за себе и свого Ш.иго нашао. Како годб што сј пре полдне воиницБ1 спрама мнимогђ преобученогђ дћчка свир "1 >пствовалн; таао су се сада младои Оффјцјировои Госпожи уми.швали и понллавали. Сваши 6 Ч>тђ нби ј малу овј кућицЈ садЂ понешго покућства донео, и тако сђ наинуждншмЂ стварма снабд-ћдусе. (продужеше сл-ћдуе.)

Д О П И С Ђ. Ш зђ Шаревградај. Месеца Ма^а текуће годи« нс поеле полдне ваставллЈоћи у школнмое Ученике (" коихћ е, премда е овде Сербско Оо1цество весма мало, ипакљ до 25. 6е1 Л о ) спазимЂ , гди мн поредг прозора долазн страннми еданЂ Г осподинђ , коме отма на сусретљ похштимт. , и учтнво га дочекомг. Г осподннђ ован ушавши у школу рекне ми, да е онљ великш Судацг Славне Сремске Међе, и да е уеловитт. отт. Верховнога. Народнн наши Школа Надзмрателства, да Сербска Обгцества у свомђ Окруа;Јга походи , н у нкииа промотри, у каковомЂ се стато школе, Учителви и Ученицн налазе , па!Љ ако каковнн ушербг прим4ти, ш тоије . Надзнрателству да ави ; *) зато е, вели , дошао к Шаренградеку школу походити, и жел1о би да видн и чуе, каео д%ч:-:ца у школсиимђ нредметимз успј)ваи; такн дакле почне ш украхко н креко реда нспнтивати. — По краткомљ пакт, нсдшгу, родолкбивнн ован Сербиит., Благороднни Г Гоаннт. отљ СтончевичБ као подпуно за-

*) Ово намг е изв&стно, да е отћ Би 'окоблагородногђ Господнна Е\"генја отђ Гвуркокичв, Верховногт. Народкн наши школа Надз^ф те.ш многимљ како Вар^едв^ кимг тако н друг« « н'»ода» "& препорудоно, да ;'н своне.;а _^;:р. д}п. наше НЈколе , Учнчел4 н Јченике почешће надгледали, и о нб10снмћ недостатцнма лшбовв ималн нзв±ст1а му шилнтн .