Пештанско-Будимска скоротеча

433

ратисе. Па ^ђ чита ми се Шштћ осимђ тога догодило. Сал.о представите себи — тект. што е неколнко минута прошио, откако ме 6 Госпожа ГроФ;ца остивила; алт. с;»д'к будемт. п о вана кт. .Закаглш Бевернажу; ко.ме надт. огидемт., нађемт. Госиожу ГроФ:цу у н г ћгов » мђ кабшету, гди ме чека. — Она ми, чимт, у каб1нетт. уђемч., проговори: Добра 1ованк >! Пре неколико месец1и отузме ми немилостииа смертБ в'ћрну, добру, вес.ма ми склонну и праву м< к> содружницу и пр нтелвицу, ко10 са.\1Б имала. Н бм рада нћно м'бсто сбогт. тога испунити, шго сама у момт. двору живим'1., и што намт. СвеВБ1ШНБ1И Творацт. наше Супружество ни ст. еднвЈмн д]. гетомк б.г гос.10в1о ше Н самБ бацв1ла садБ мое очи на тебе надашћисе, да Ку у теби мого вћрну содружницу и прштелкицу наћи; зато хоћешБ ли се склонити и ум ^сго покоинице ми 6 б1ти ? Кое ако учинишв, го ћеиљ свагда самномгв заедно пребБшати, свагда ћешБ ири мени заслуге. имати, и твод ће ти срећа за ц'1з.1Б1и будућЈи животт. твои осигурана бити. — 6ли то могуће ? зачуђено повичу Агне31а и Мар1а. — А Балдуинг смућент. жалостно 10и рекне, дакле ће мосе на г; и начинБ растати морати! — Можеге себи лагко представиги . продјжи Тованка, како 6 у онаи паарг меки об 1ло, кадт. ми она ово н"ћно н;»м'ћреше предложи. Д самБ се чисго обнезнанила бБ1ла тако, да 10И за неколико магновен1а нишга ни самБ знала отговорити. Али ГроФ ;ца далћ захт4ваше отт> мене, да 1ои н;.скоро мое р'ћшеше, хоћу ли, или нећу, изгвимг. На ово 1ои дакле после малог -Б могб промв1шлен1а отговоримт. овако: Милостива Госпоже, нашт> брат -б Балдуин!. заступт е м'ћсто иокоиногђ нашегт, отца; зато безЂ н-ћговогх дозволешн немогу се ни чему склонити. — Тм си право и упутно учинила , предвари е братг, и зато ти сердце мое за таи »накБ твое спрама брата твога лгобови , велику благодарностБ отдае. — Да 6бј васЂ дакле хоштб болнма о истомг догађаш увгв'ћстити могла, проговори

дал ћ 1ованка, — како лепо и добро Гр Ф!ца о мени ммсли; то ћу валгБ 1 оштб и то припов^дити, да се милостива Госпожа ст. моим г б отговоромЂ сасвимБ задоволвила, пакб шта више, јоштб ме и позвала, да к> от.ма овамо к г б вама доведемт., да 6 б 1 могла и тебе, Балдуине, кб н'ћномт> нам'ћрен1ГО склонити, и за мене одобренЈе нолучити. Она 6 б 1 већв и овде досадн ОБ1ла, да се нје у св. Валпургску церкву сврагила, да се тамо Богу помоли. А мени рекне, да међутимт. напред б идемЋ, и вас -Б преправилгБ. — Шга? — Зарт. ће милостива Госпожа ГроФ1ца овамо у наше ово худно обБЈгалиште доћи ? повикну обадве сестре, кое ЕеНк више ни су знале, гди имт. е глава. — Мдите вб 1 Агнезје и Марје тамо до церкве милостивои Госпожи насусретх, а а ћу међутимт. сб 1ованколгБ овде мало да поспремалп.. — Обе лоађе сестре ни су више чекале, да имћ братт. и други п ут ћ заповЈзди ; него отма га послушавши, предт. ГроФЈцу пох1Ите. Кад -б Балдуинт. салгк садт. са сво10ЛГБ наистаршлп. сестром 'б заостане, узме н-Јззину руку, и кг себи ш са сваколп. сердечностно и топибшћ чувствованјемт. прикучиишн озбилБке 1си проговори: —- [ованка, мила сестро, н ти нећу п чтб среће твое препречити; али помбјсли, да те е свагда доданаст. у н< шем -б овомт. рукод г &лН0Л1Б животу право задово .љство пратило; тко зна, хоће ли те и у б .шстателшемЂ твоемЂ сганго исто тако и отсадт. пратити, макарт. ти се и чини да тн се оно за будућностБ < см4ива. Истина, да ћешк тб 1 улгћсто мале, и чисте са п[)Остбшб само и б ^ћлбшђ дуваровима твое собице талго посвати данЂ великол'1п1ну и таие ги.ма украшену собу имати ; истина да ћешБ тбј ум'ћсто улгћренБ! об '^да, коа си доданасЂ свагда сама собомЂ заслуживала, унапредакЂ свагда богато=и излишнопоставл^ну трапезу налазити : али све то гошгБнечини човћка сасвимБ сретнБШЂ; и а ћу онда навћки .морати мени пребацмваги, што еамБ тбј кђ тому одобрго, ак< .... — Л хоћу, Балдуине, предвари 1ованка, .да вб 1 сви участницм мое среће будеге;