Пештанско-Будимска скоротеча

141

хо истина," запмта 1и Царг, „да сте се Вб 1 на тозие превозчићу, што га ту имате, преко мора превести хотфли? а ;; „Ако Ваше Величество о тбме ма наиманћ сумнаотговоре мј они, „ ;; то нека намт, Ваше Величество само дозволи, пакт. ће садв гаки Ваше Величество видити, како ће мо мм радостно и вешто отброднти/"' „И бв1 то ст, драгомх душомт. учин 10 , и рекне имђ Наполеонг; ,,но п видимг, да сте ввт дерзновенни и отважни лшди; а а се свагда дивимт, отважномЋ одјшевленпо, кадЂ га кодђ коЈ а ни 6 јдт> нађемн: зато неКу, да ввј тако на очигиедт> вашг животв у опасноств бацв1те; него а васт, обоицу чинимђ сасвимт. слободне, ишта више, јоштБ ћу дати, да вамт. се донесе и Енглезска една лађица, на ко!ои ће те безопасно у Енглезску отпловиги моћи. Гди кздђ дођете, неизостаЕНО кажите, да а снажне и дерзновене муже цћнимг, пакт> саме и оне, ма да су ми они и непр1нтелви/' — Оба ова човека , кое бв1 као ШпЈонеубИли бв^ли , да ни су предт. Цара доведени, получили су отђ Наполеона за свое дерзновеше не само нбн>ву слободу, него ш Онђ 1 ошгб и сђ неколико дуката обдари.

НР АВО„УЧИТЕЛНА МЗРЕЧЕШII. Персјдск1и ЦарЂ К.осроесЂ проводећи еданпутЂ време сђ два Ф1лосоФа и сђ великимђ ВезиромЂ у пр1атномЂ разговору, учини имђ оваи вопросЂ: К о е е с о с т о н н 1 е ч овека сожален1н наидостоинје? — На кое му первћш Фхлософђ рекне: (Јгароств, кадЂ е сиромашство прати. А другги ФЦософђ опетЂ 6 б 1 о е тога мнћша, да е сир"ћчБ наивеће зло на св-ћту, слаба душа у немоћномЂ т -ћ л у. Великш ВезЈрЂ напроти†отговори имђ на то овако. Нитко нје већма сожаденЈа достоннђ, као онаи, кои е пропуст^о у течен1к> свогђ живота добро чинити, пакЂ садЂ предЂ СудиливдемЂ Всевмшнаго отвгћтЂ и рачунЂ освоимђ Д "ћ л' м а п о л о ж и т и м о р а. Вћра, лшбовв, надежда. — Лго6овб е између нби наивећа. — Зашто? Г1о-

неже вЗ >ра и недежда" спо .ш намЂ долази, и веидш се онб 1 ТБ1че, кое изванЂ насЂ леже; лгобовв пакЂ изђ софственне внутррннћ дублБине сердца сама произходи. Коме е срећа све прјвтности и користи овога живота даровала , таи ће чешће скорб^. и бригу, иеголи веселоств и праву радоств чувствовати. На новорожденно дете. — Т б 1 ступашЂ у животђ, пакЂ плачешЂ, а твои лк безни радостно се око тебе осменваго: 0 жк ви слгћрно, буди послушанЂ и побожант, да можешЂ едаредЂ на последнћмЂ часу живота твога отђ плачевнв1 твои лгобезнм смегоћисе растати. с. м.

СТРОГОСТБ МЕХМЕД' АЛ1Е. Ован В!це — Кралћ Егупетскш кадг у Судницу дође, то верло накратко сб речма самнмг иредстоећш му судЂ совершн : онт. има обмчан страховитимЂ, ужасннмг н весма строгнмт. речма судт. свон отправлати; пакг зато Еуропенцн, кои < у се н1 ,жн1емт, суду научнлн, н не иду радо кодт. н!;га на тужбу. За оно време, прнпов^да н'1;кш М. Постансг , докле самв се л у граду Каиру бавјо, догодисе, да се едномЂ путнику багателна една стварв украде. Ово по несрећи Крадлкивца дође до уш!10 Лббаса Паше, тамошн&гг Гувернатора; кои одма нви опетт. МехмедЂ А.пи. А оваи, као строгш Суд1Н, како се о овомт. догађак* нзв^сти, такн безљ свакогђ дал4г*в закосненха, строжаише запон^ди, да се таи КрадлЈ .иеацт. изтражи , ухвати и пред -б н г ];га иа суДЂ доведе , кое кад'Б се отг Пол^ц^е учнни, одма нресудн. да се КрадлБивцу наипре ударе батине, пакт, онда, да му се сиромаху и иоге и руке отсћку. После пакљ, кадт> с.е све ово на н^гову запов г ];ст1, изверши ( блажшмг речма проговори Мехмедт, Ал!а насакаћеному несрећнику, кога е предасе дотератн дао: „Т о хј прав о, п р 1 н т е л к> м о и! О т ћ д а н а с ђ неиожешг више рукама красти, ннт' ногама б$гати; зато дакле буди унапредакт, чеотанч. и добарЂ човекЂ." И заиста онт. Еуропеиске пугннке лко зашаицава : ербо се данаст, подт, нЉговБЈмг Влад/ћшемљ безт, свакогг иианманЈл т, презана посредљ нустБша , по коима безпослепн Арапи живе, путовати >!оже; и тамо е путиикх много манБои ограбленјз и зиогг