Пештанско-Будимска скоротеча

ш

равно на разнвш начинт. впечатл ћше у народна гласоизв^ана учинити. А осимђ тога дагосе опред ^лителне, но вообше иостоане черте шЛовогт. темелн прим4тити, кое негдашнћ свима обхце постанћ изђ едногт. и истогђ извора означаваго, и кое непрегледану массу као издал г ћ сплетенћЈИ согозђ Славански народнв! песаиа у едно исполинско т^ло споиваго. Зато дакле кодт. разнк Славднски племена налазЈСе еднака гласоизв^нна, но само ст> другимх речма. Пагљ ако и неподлежи сумнћи, да е кое отт> овб1 гласоизв'[ннн у доцшемт. топервт> времену отт. едногт. народа кт. дрЈгому прешло, то се опетЂ дае изт. добрб1 основа асно увидити, да нека от б обштб 1 овм гласоизв1анн ни су доцше међусобно научена. него су имт. право и собственно насл^д1е. Л мбтслимт . , да се разсуждеше сверху овога нигди на другомт. м.ћсту, разв!} у Руемјки и у м4стномт. распространенјш тражити може. Ако се дакле прим^ти ; да е коа песма кодт. едногт. народа ико распростерта, и да Руоми нћговогт. езБ1ка добро сходствуе, а кодт. другогт. напротивт. много ређесе чуе, и много неправилнБЈ слогова као и глаеоударен1а има ; то се са свакимт. правом'Б потвердити може, да е исту песму оваи другш народт, отђ первога присво^о, и да е первому народу она шштб отђ постана собственна и насл-Бдна. (продужецје сл1;дуе.)

НАРОДНОСТБ .У ТР1ЕСТУ. ОДЛОМАКЂ бДНОГЂ ВЕЂЕГЂ ПИСМА. Видити 10 и лшбити, то е све едно. Лепоте е више благе, него ли раскошне, Нудин4жне, разговора свободна, а слнвено -србскш 10и езБ1КБ тако сладко звони изт, уста, као гласови сложне харФе. У говору о ученима предмеима, никада непрелази границе женскогапола, но зато е судт, н -ћнт, о литератури, о узашхности Славена , осооб 1 то пакт. о народном -б воспигашо тако сходант., зрео, изворнвш, и особитми, да цЈјли сходшел« и изт. саив1 мужк1Ц уста ни самв чуо. СловацБ1ча у робству ро!)енБ1М 'б и одран&нммт. чини се, да е гр&хт, свзка невина народа мбјслб,

ставлати се пакЂ успоредг ст, др}тимг народима, и захтевати еднака права; то имт, се таки чини да е превратт, света и живота Тако се човект, може обезчовечити! — Госпоа Рушнова забавлн се осимт, ст^хотвореша, и у писанш кнкига о народномт, воспиташо, осо 6 бхто д^ћце и младежи. Она сов-ћтуе, да се не само Славнномт., него и Славанкинама и Славанчицама јоштб ст, матернБилхт, млекомЂ лгобовт. кђ милои народн сти, и сладкомт, езБ1ку у срдце улива. Ако ли се име народности каон1е носади \ груди младића ил' д^ћвице, неће се коренћ тако чврсто у зем.љи веКт, тврдои дубоко усадити, него одт, туда (каже она) 6б1вз , да млоги у младости за народностБ горећи, у доцнјелгБ веку оладне и замрзну. Докт, се мб 1 овако разговарасмо, долети из 'б облишн^ собе одђ прилике двогодишн'ћ миловидно детенце, кое маика, пр1имивши на руке запБ1та га: „бли драго мое дете шта си тБ1 ? бси ли Тал!анка? „Ии самв" Немица? Ни самБ. а Дакле шта си ? Л самв Славлнка! „Одговорт, таи изусти то мило детешце ст. некимт, детинскимт, поносомт,: за кое га маТИ нћжно 110ЛК )4 и, и кт, срцу свомб пригрли. — Изт, међу прочегт, запБггалхт, Госпохо Р ушнова, како е дошла до толикогт, народности чувства и познана Литературе. Усамл4ностб , рече , бБ1Нше ми учителБица; п живимт, овде у 'Гарсту међу Талјннкама и Нћмицама, и други народа женама, нБ10ви о 6 бјчаи разликухо се одт, мои; и ово ме научи више л1обити самоћу него дрлжства, само ћа водила ме е кт, читан1о, размБШЈЛИванхо, и писанхо, премда самБ н и прје у мојои Хорватскои домовини Даницу, и Народне Новине познавала. — При одлазку замолимт, 10 да ми неколико речи за спомент, напише. 1Изина скромностБ ће ми опростити, што немогу да т овде неставимт,: У туђнни Ил' у доловннн » Тко свои народЂ лшбн Никадг срце нензгуби. Молимђ примите за спомент, ово мало реч1и, кое су на нкшемт, милолхт, славен-