Пештанско-Будимска скоротеча

456

искусгва илаие, да у предгзетолп. о како11011 нибудЂ ствари разгов' ру лк идан'1. одер1не, а ЛЈЈаде Госиоице нипротивк док; знвипе еу Ш1Ђ сђ ПОСТОаШ11 .1лп, одпоромч,, да И оне о истол н придметл, ако не впше, то занСга то .шко казати знаду. II на оваи начинг, много путш тако су се између себе посвађале, да почетоит, рааговору никако краи \ чинити немогаху. Пакч, шта више. нсте Госпоцце. кадћ су видипе, да ш у дружству чисиомћ Л1НОГО ман"ћ и.ма . и да поведет,а1 разгокорт. у онаи махт, н» Кеду моћи одержати, то су свагда кледале, да исткш разговорт, п}>екину, наивише ск ( вммк речма: ;; Та дуго е, Бога Вамт,, јоштв до свстогб В а с 1л 1 е, п а к - б ћ е м о с е м а л о б о л б м а о т о и ствари пром бјслити : но немоите н а м 'ћ ш т о г о д б н а м Ј; р и т и , о н д а ћ е с и г у р н о с в а к а с в о е м н ■!> . н I е о т о м ђ казати моћи." Л..ш ово сн само онда догађало, кадк су старе Госпоже озбилвски отт. млађи измскивале, да имт, оне о започетои ствари истовртносјб кажу. За ово време налазиле су се младе Госпоице свагда у нослу, терчкарагоћи отт. пр1е до ир1е, отт, познате до познате, и настолвагоћи. колико годб коа вештје могаше, кое се нкима као младБшт. Госпоицама лепо доликовало, да цм'Ј> се кодт, св ш нб^ово мнЈнне за добро и истинито нрјими. Затимк су една другои починпле шилнти поклоне. И Дои.гћ као и старе Ч\варк\ће (г. е Старице, кое кућу чуваш) ишле су носле ог-ј , к^ће до к\ће и свакш мирт, и слогу имт> на перло лепт. и благообразанг начинт. препоручивале. (продужеше слЂдуе.) ПЕРВА Л1ОБ0ВВ КАРЛА V. 1стор1ческа Новелла. (продужен!е.) По дужемт. Ј »ећи овако шалБивомг разговору наипосле жалостно рекне Царт,: Тако е то, ЛгобезнБШ мои Клаудје! Францт, има бданх предметЂ, кои весма лгоби, а и 0'П, н^Јга е такођер к вко воз.иоблент. — Но, л 6б 1 мб 1СЛ1 о , да то исто зависи еамо отђ вол-ћ Вашегг Величествп.

— Знапп. ли тм лгобезнкш .мои ? да се са чесго.ио-бгелп, само глава задоволдва; алн сердце наше захт ћва сасвимт, дру| ч!е препитанјр. И осећамт, у м^ни, да симб лко принужден 'б лгобити; заиста пламти у перснма моима ж ' ; етока лшбови ватра , кг в ће ме, ако д-ручти кои предметх не запали, наскоро утаманути. — СлавнБШ бданх Кннзт. и Велможа, свагда е * сганго , лшбовв таков » мб пр^дмету спрама себе у.тити. Шв истина, дражаишЈи мги КнауД1^ ! праву лшбонБ не; но саио желш честолгобјн. До кого годину дана, а же бнпи и до неколикб месец!и сигурноћесе огв мене захтћвати, да сгупилп. у брикт,. Али н нећу то моћи, у оваковом -б моме станш и под н круномк на глави, по моши нолби и желкн учинити; ербо н нећу дерзнми едну такову особу за мене потражити , кон 6 б 1 управт. мени соотвћтствовала; коа 6 б 1 сирћчк овако млада и лгобовио зажарена бБЈла, као и н. Зарт. е непостижимо Божество жарку и наиблагородшго страстБ, к го е чов-ћческо сердЦ« кадро осћтити, лгобовБ , зато у нашимг персима навћки угасило, што намт. е даровало, да н;и"Б св^тт. славно на 0рону седеће гледи? Не, заиста не; ерт, никакова Царска Кр; иа ше кадра цћну жарке лшбови надокнадиги. У истбш оваи паарх зачуесе наполго гласт. — помоћт., помоћт. — и мало после отворесе еобна врата гди се Карла са Клаудјомт, разговарао. у кош собу чисго изван к себе садт, утерчи младо едно д-ћвоиче, к е е као к'рпа побледило 6 б1ло , и кое отт» страха деркташе. — Ово Царн видећи берзо скочи са столице, инвлче мачт., и похшти напол!., да види, шта се у дворишту догодило; а Клауд1го опетх наложи, да се постара о непознагои овои д']јвицб 1, коа се тако уплашила бвиа. да ни рћчице проговорити немогаше. На стеиенБ1 сукобисе Онт. ст. два млада мужа отт. свои благороднб ! Сопутника, са ГраФОМЂ отт, Лундент. и сб Матшм н отт, ХерцеллЂ, кои, као подобро вшом -б угр1ани, бвЈНху у глави мало ПО' ' ремећепи; иакт, на ону почестк, кого су ду