Пештанско-Будимска скоротеча

472

Р.УССКО СВЕГКОВАИБ БОЖИКА (продужен1е.) Длјђе г.е^!. и прано вече Светкованн. Са свм страна почнгсе госги на саоница стндати, а на кап1е опетт. жрнр , д'ћвице и други Сл чжитеиви изт> дома поверве да госте дочеклш. На саоницама довозиие су се иозване д^ћвице у гостшнснш дом-к. Сваку миаду, кон се оне (јсени довеиа, пратиие су нЈша мати, нћне иређашне другарице, друге старје и познате Госпе, и служавке. Кт. нвима еу се много путји и друге женске прилеплвивале и дола.ниле . само да виде , како се кон накитила, и како Ке «и ДомаКинт. и ДомаКица д«>чекати. У первммт. дакле саоницама с+.дила е мати и кки (млада), и една младина другарица; у другима су бмли завежлии и кут1е ои» халкина, као и носласгице саразнвшт. колач'ма, и свиони, коису ш пратили. Штое веће Званица др>жство бвмо, то е и гсстјинском 'б дому веК|и поност. и дика бмла. Свагда е предЂ званнмм -ћ овакимв дружством-в ишла позивалвка. Кад-в већБ тако пред-Б капно доезде, то се ни една са саоница не силаш; него предв капшмт. почну подвикивати, да ш ДомаКи чук) и предт. нби Изиђу. На кое подвикиван^ излеги ДомаНинч. и Доћица, те ш изн саоница прехвате, а Прат1оцв! опетт. поскидаш са саоница завежлае, кутје и друге ствари, пакт. понесу унутра. Ту се садт. сви у дворишту лепо поздраве; потомђ сви уђу \ собе, гди се наипре предт. светммт. образима помолв, а после свима ДомаКима, као и свима оннма гостима, кои су веКћ дошли бмли, поклоне, и сђ нвима учгиво поздравесе. И садг се пре дошавши гости стану међу собомЂ кошкати , нове госте нудиги да поседаго: али се ови никако ни су могли на то склонити На кое ш иочну и ДомаКинЂ сб ДомаКицомт. кое шаломт. и озбилБски , кое молбомт. и претнБОмг нудити; али е све бадава 6 бјло , — ербо гости, кои су у наивеКои чести бмли. требало е да посћдаш у горн^ чело, па макарг се др>ги зато и сррдили. То в веКт. такавБ кодт. нби обнчаи. ЈИеђутммЂ, докб е ово кошканЗ. и молакан*ђ траало, дотле су Доилк предавале

свакои особи драгоцКнне нБне ствари ; Старице су оиетЂ ра^давале д-^цача колаче и друге послвстице; а Госпе су обдаривале Служавке. После чега таки се рлставлнпа мати от!- свое кКери (младе) прено||учивак)Ки е са сузама ДомаКину и ДомаКицм говореКи: „Пазите ми на мојо милу кКерку тако, као годб да е ваша" Н;» ово јои ДомаКица отговори: „Немои се иинаиман-ћ о нбои брцнути; мн Кемо гои са свачимт. удовлетворити: нити Крмо инаиманћ на н1о заборавити и овнмт. речма испрати матер-к до извант. кап»е. На истни оваи начинт. бнвале су и све друге девоике препоручиване. Све ове позване д4вице садт. су одма посгале пр1е. ма да се пре никадБ ни виднле ни су. у старвл времена увекБ е звала една ДРУУ »Друг омг" (Подруженка). А ДомаКинђ , ДомаКица и други УнлКани звали су 1и „КраснЈн Д4вушки, в т. е. красно обу чене д4вице. Таки 10штб овогђ первогБ вечера већв су се другарице доммшлнвале, ст. каквммБ Кеду играма благе ове дане и ноКи проводити. Сваку нову другарицу, кол е после нби долазила, частиле су сб печен'1 »мЂ и другимђ куванБгмт. бл'ма, а међ>тБ1МТ. су се веКв и све Званице поскунллле. Садт. су се дакле започеле сваколке игре. Обмчно се проводило перво вече понаивише са загонеткама; и кадЂ се веКв доволвно назагонетаго, кое е транло до неко доба ноКи, то ш онда отведу у спаваКу собу, кол е обв1чно бмла наивеКа сала. ИасредЂ н"ћ бнли су сами пернни душрцб 1 понамрштани , на кое сви безЂ свакогЂ дал -ћгЂ оклеванн полежу. Сутра данЂ гоштб са зоромЂ сви у цћлои Руссш Православни поустаго, и свакогЂ е та мнслб пробудила: „ДанасЂ е ВасЈл1евЂ Д а н ђ ДомаКице су веКв челндЂ разслале бБ1ле по сосћдствт, да распнтаго: „К одђ кога су синоКђ саонице дошле ? Колико ш е бнло? Колико е душа у нвима дошло? Како су ове накиКене бвие? Колико се завежлал и ку Г1Н са саоница поскидало ? Како су се гости дочекали? Кога су, и чиме су гости обдарили?* — Све се ово морало знати; ербо се