Пештанско-Будимска скоротеча

499

пов'ћд '10. Сво ово а.*онске , кое еу мрзостиТгранна из-ШЈкене бмле, не бише двнммт. почес1 вованк«т. награђене , но бвме сд, што е много болФ, од% Т .Ц1та похвал г &не. А нћкоиико р-Ј;ч1И Тац»та више изражавшо, него васко.жка оГБ1Чна похвалителна слова. (продужићесе.)

П Р И Л О Г Ђ. (за Србску Грамматшу/. 1.) Наши писателви никакву непране [>азлику ишеКу <>ве дие немачке речи: ггШ ипђ Ш1:&/ И.1И бо.)"ћ да'се изразнмт.: немак) р»з лике нзмећу настоеКегх времена од'»> х т е т и. и б »дућегђ одђ бмти, него немичко: ег П)1!& н. пр. ?ошшеп, и: « Јомшгп еднммт. и и< тммт. начиномт. преводе, и кажу: он ј . Ке доћи. II пакк ммслимт,, да ова два глагола (хтети и бмти) треба да разликуемо, и то изт. два тзрока, а.) 1ито речи, кое рачличита значенн у себи садржавак), различно « е израж;!ваш, а глаголи хтеги и 6б1ги рлз.шчна значенн у себи сидржаваго, дакле и р-злично треба да се изражаваш; б.) што е србскогх «змка то своиство, да после неки глагола, кои у себи савршена смв!сла немаго , другш редко долази у неопредел г ћно в,еме, као што е у Иемаца и уЛатша обмчаи; него понаивише м^ће се у садашн^ћ време са частицомт. „да^ (и(), као: чини мисе, да в добарт.. редко пакт. и погрешно: чини ми се бви и доба г, ерт. ово е германизахМЂ. Ако ћемо дакле правми значаи речш и то по своиству нашег-в езмка да израмимо, онда треба да просто будуће време одт. глагола бмти са „Ке , и а настоеће време одг хте ги са „ће, даили са „оће да" изражавамо а то се исто и о глаголима не б бј т и, и не хтети разумева, н. пр. поп «118ип§-ие1, србски ћемо казати неће разликовати, поп уц11 <И811п§;иеге. неће да разликуе: — чит. ће, а уиН 1едеге, оће да чита. 2.) Тако ието не разликуемо смитествителна радена (аић^апЦуа ас{!оп18) одт> сушгествигелни рада (виђв!. ас1и§). а то зоогб тога , што о езБшу, (будући есувопарант. предметт.) у обште врло мало, а посебице нимало не

ммслимо. Зато као с0П8едиеп1!-1о овогт. лепогт.(') навв1чан мм ћел10 по србскимт. Новинима и Листовима на више места налазити. Збаченћ к-ралл, и многа друга, кои су на ово сасвимт. наликЂ. Да не бм дакле баремЂ однко овака противослов1а *) пис^ли. то треба знати, да скршени гиаголи немаго суштествителни раЈенн, тако исто, као што ни иричастЈн садашн "ћгЂ времена немаго. п. н.

Д О П И С Ћ, Дана 22. Руина (септемвр.) дошао е изг Прага знаменитБш Лкадемичеекш Молер-в, 1осиф1 Божет - 1хђ Кие м е нс - б у Липтовскш Св . М1куиашЂ , и одма е започео Кашпара Фејерпатака моловати, когђ ће образг (портре) у Прагг оправити, да се тамо лјто граФшра. Он'1> се у Прагу 6 година и * Месеца у художеству овомг изображавао , и садг оће да се стани у Линтовскоигб Св. Мјкуиашу. Онђ е добарљ народним1> духомт. одушевленч. Словенх. (Изђ Сегедина). 4. Декемврја; С-б радостјм авламЂ Вам'Б, да се кодб наст. подђ предводителствомт. Пречестн. Г Пагла Стаматовича, преимбезногх нашег -б Пароха, отворила Сербска Читаоница, гди се наша мниа Мпадеж'6 разне поучитеине кнкиге читамћи изображава, и гди имђ вв1шереченнБ1и Господинђ ПарохЂ Науку Хр1ст1анску преподае и Свето Еуангеи1е тоикуе.О како е ово красно видити , да се наша Сербска Миадежт. као едноутробна Браћа сиажу, и као едне Матере сбшови , међу собомг сматрам и ночнтуго. Истив нашг велехваинБ1и Господинт. Парохг завео е у нашои Церкви красно 1И;ше , за кое да га все мииостивбш Богђ мирна, здрава н невредима на Славу и Дшку Сербскоме Роду 1 оштб дугов±ко нодержи ; ербо е онљ неутрудимбш Пастћфт. , кои свон Родт. истинито лгоби и почитуе, а Младежт. га опет -б смачра и лмби као добротворногЂ свога Отца. -—- Даи4 авлнмЂ Вамг и за Русску Иииджу, кого в наш -б обшепознатбш и многоночитаемни Г. Петровнчљ, *) Мшслимђ , да ово свакомг, кои 1оие што понат1 *н о свршенБшг гиаголима има, у очн умада. 6рЂ збацити е, глагои 'б свршенг, азбачен! но' и на себи крои суштествит. радена, кое показуе, да нешто трае; збачен^ дакле у едно, н исто време трае и пре ст ас