Пештанско-Будимска скоротеча

505

си праведант., не машт. узрокт. претваратисе. Искренногт, човека совкств много е мирН1Н и блажеша ш сов'ћсги притворника. Само онаи може постоин^ предт. Гражданствомт. честћ имати, кои и вн^тренн^ онакш шсећа, каш што внкшнћ твори. Дколичннт. човект. пре или посие издатисе мора, и онч. ш топ боећисе, непрестанш стрепи, и за незвсл«жен^ честв сохранити моКи, и наигаднж гр&хт. гот вт. е лчинити. 5. Л јоои Бога паче свега, а ближггћгЂ г.ао самогЂ себе. Сноевпинш ником'ћ неправиц^ немои учинити . М о«о и>штћ н1е доста; но да у полнои мћрв! праведанЋ б *?дешЂ, твогт. v б-ћди находећегт. се брата по могхћствк подпомажи; и што нежелишч. да др&ш теби учини, то и тш др^голгк за живоп. учинитинемои: исвеоно што теби шдр^гогЂ паднедобро, сердечнш и тбј брат# твомт. учини. 6. Ум*ћри себе у ел^ и пићђ', и б^дИ своима страстма Господарг. Преком'ћрно ело и пиће здравлћ ти квари , и иманБ упропасћава, а страсти опетт. мог^ ти и добродФтелћ твош и самЂ животт. упропастити. Пређе него што на увесеиенЈе пошао б^деш-к, тврдо у себе заклмчи, да м-ћр^ прећи нећешт.: и ако 6 вј гебе или твое лгобимце тамо тко и увреД10, пређе т^жбе, _> блажи гн -ћвЂ и нроств твого. 7. .Удалнваи шсебе свакх нечисгоћх, кон бм те предт. др^гима шгадити могли. Кадт. каковЂ лепт. домт. видишђ , вли! да се у теби и ш бнвагелма истогт. дома н"ћко добро мн^нје возроди. Такш исто бмва и ш нами , кодђ др^гихЂ. Човект. вн&шн^ чистђ каш свакомт. се чини да м^ 6 и д^ша чиста; напротивт. нечисто од ћло показке човека и вн^тренностБ к> гаднБ1МЂ и нечистимт., 8. Не шчаиваи у свакои малои б -кди. Штникт. продолжава мирнммт. и радостнвшт. д^ХОМЂ п ^ тђ свои кт» милои св010и отчевини и онда , кадЂ м^ се ол^н и сн-ћгт. около главе в1е, и кад-Б м^ песакЂ или блато корачае шбтерећава. Човече! незаборави, да е твои животђ на овомђ свћт^ едно самш п^тешеств1е. 9. Шта човека чини срећнвшЂ? Не поносг, ни богатство, не вмсоко доетоинство,

ни слава : но доброд-ћтелБ, чиста сов -ћстБ, здравл јј, домашнми мирт., сђ сосћдма братск1и и лгооованЂ животђ , д ^нтелноств изадоволство. Тко дакле жели срећанЂ и блаженЂ да б^де, таи некајсе не тб^жи противЂ онакови б^да, коима се помоћи не може, но кђ Б ог ^ за шлагшан^ некЂ воше. 10. Ако тн срећа д^го и непрестаншсл^жи, лагкш се можешЂ возгордити. А коликш си више гордЂ. толикш ти е теже ударце с ^дбине поднети, толико те лагше несрећа шбори. СвакогЂ доброгЂ д-ћла награда е радостб , а зл^, награда е жалосхБ. Наижалостнк' е онда кадЂ видишђ да си самЂ твогои несрећи узрокЂ: а наивећ^ радостБ осећа онаи , кои нема у живот^ свомђ да се ш чем^ годб кие. 11. Пе воображаваи у себи да си ти наисовершенЈи. брбо какш годђ што у твоима прес^дама (шсЛсИв) иаггш се преварити, такш и у пос.18 твомђ погр^шити можешЂ. Ово знагоћи , тр ^дисе да ти познашн, науке и изсл-ћдован1а ш дана на данЂ возрапдаваго, а морално обхождеше сђ обичаима заедно да ти се поправинго. 12. ,У данашн^ћмЂ св^ћту бадава добити ништа се не да, кђ ничемЂ безЂ тр^да доћи се не може. .Упражнвваи се непресћчнш у ономђ што е добро и полезно, и у самои доброд&тели и добромЂ обхождешго. ПакЂ ако еданЂ пђ Ч ђ или др^гш п ^ тђ и ниси твом > нам4решго вћранЂ 6 бго , непоп^гцаи , пробаи и усилхисе свагда кђ точки верховногЂ совершенсгва доспети. (продужићесе.)

ПЕРВА ЛШБОВБ КАРЛА V. Хсторјческа Новелла. (продуженЈе.) ГроФица отђ ЛалаингЂ бБ1ла е истина обећала, да ће 1ованки друга мати бмти; али она е напрестанно у глави держала, да се само у чему Кралго не замери, и стбшђ н"ћгове се милости не лиши. Зато онанесамо да Н1е 1ованку отђ брата Балдуина пре-