Пештанско-Будимска скоротеча

512

се н!е тп.чаппо Дпбривои, будући га е избивленЈ: б»-дне блене ободрлнало; кон впдећи избавитеил свогћ у краинои неволви. и опаоности, <• ине иачт> сч> чивје обореногв, и полети са слабомоћнпмт, сво1 лп, десницомЂ у помо К б младомћ херого св мч. пзбавителш ; кои се шначки (као што е ОсблБину нриродно) сл. двоицпмт. борјо бмо. Но СвемилостиЛ1И Бог н, к и свако з.ш казни. а сваку доб| од^те.њ 6ог; то награћ^е, не доплсти, да праведна ст|»;-на пострада Б о.ц^остб силу победи. Храб })1>1и Добривои, ндномђ отт . ове двоицр десну руку одс« ч«', а другомт. смртну рану зада. ( 1 адч. блена видећи себе ослобоћену от1, Тпр/ша , падне на колена предт, избавителл свогт,, дигне руке кт, Небу, и повнче: Прав^дивш Боже! кои све видипгћ, теби Фала на победи ! Хгеде 1 чптб дал ћ говорити , но к^дт. види , да млади кжоша на землш иаде, скочи кт> н'ћму, и избавите го мои! повиче: но мпади Дибривои смртно ран'кн'к у крви е лежао, и кадт, 6 н Ј ј жанк п тлед'1. бацјо на уплашено ожалосћену 6.1ену. (осећагоћи , да садч. радо умире , ерт> е лгобведостоину девоику п добну невинномђ нгн-ћту оп. счрти избав1о) тичо очи затвори. Бедна сад-к блена, незиагоћи 1пта поче1и има, сузама е обливала лморено лице; но видећи, да крвт> јопггб нагло изђ ране тече, скине мараму свого ст. врата, и тико ст> нбомн зав1пгоћи рану крвт, заустави. Садт., те.л> што седге иоредт. обнезнан^огт. гоноше, и милосгиву судбиву очекивати почне, чуе за собом -б шушанг; на кои кадт> се обазре, врисне. и от 'б сгра у несвестг падне. Стигн> међу тим-1, три I рдна Т\рчина , кои видећн свон четирт> дрма, и п 1кј >аи нби младогт, Добривоа умртвл-ћна, дигну несрећну влен 1 , и са собомт, одведу. Доброишбт..

ГЛАСЂ МЛ ДГОСТИ И ИСКЛ ( ТВА. Човект> е Обрант. Бож1и , свег.г1;ћа 1:руна Створена, као д-ћге Ангео, као м_\ жт> благод4телно вБпие Сугцество, као старацт. му/п бш Оракллт. (Пророкт.). као д-Ј>вица дрјлтна л т+ло преобј гж< 1 .а Дл!. ш :г (Гроц1л),

као жена Ген1имног;и страдан1а, а као мати Божество «/1|00ови и доброхот"ћн1и. Посао и младостБ есу два пр1нтелн, кои се у нужди добро слажу. Ум'Ј>ренно тр}долгобЈе иричиннва окретант. и зднавт, животб , и сохриннва га отт> разореша благонравне трулости , у когои човеческа лекштина срамно и поругателно л ничтожаваге. СтаростБ е Пј»екрасна круна; нго можемо наћи само на нут\ ум4ренности, пр; вде и м;дрости. — СтаростБ е слободна варошЋ, у кого се сви терети скуплнго. СтаростБ е болнпца, кон све болести пршма. Та и на е човеку робт,, докле го годб н« открБ1е; — а како го коме открБ1е, онда 9 онт. н'ћа 1,. Ч о в е к а , кои што тежко верл е , много е теже отговорити отћ онога, што онт. вданпутт, поверуе и у главу лверти. Слобода бе.п, мудрости есте наистрашнји дарт., ст. коимч. се Смергни обдарити може. С р е б р о л го б 1 е и р а с к о ш с т в о есу два равна хрђава Гачлнджје. вло и пиће валнло 6 б 1 да чов> чес 1н животт. обдерже, пак -б зато онетт. премного 1и има, кои су у свакомт, живога св<>га добу сбогв ела и пића умрли 1 Заиста у свакои ЗемлБи, гди велико раскошств<> влада, могло 6б 1 онолико сирот1И преко године отт, онога живити, колико нби богатји раскошствугоћи отт> истога помру. и. в

КНБИЖЕВНЕ ВИСТИ. Б ;1ш-н <'ио сада добмли нолмчт. кт. предплатн на кнћижнћу, ком ће доиала у Оссћку погћ еи']'.дук>ћимт, наеиовомт. измћи . „Унраве за добро и к р 4 п о е тн о в л а д а н 'ћ , и нккое н о е и о н н ц е з а м и ад е ж 1. , ' од>. ЛПханиа Сгонноннћа , номоћвнка Веиико Коиаииш .е Ј н.оиице. Ј недостатку еходим кнбигд за младежв ел> радретао ноздравлнмо оваи производЂ миаћана гое.под Оииеатеин , и молимо учтиво еве пр1нтеи4 кнтжевноети и младежи , оеобито ГГ. Јчите .4, да бн етупл-ћнћм-н у коио ј ^редбронннка нечатан ћ иете кнкижице уекорити иЗвоииин. Дћице ово еодержават ће оеии'1. правниа за изобра;кеи'к ума и еердца, н за уздвр-