Пештанско-Будимска скоротеча

г > ч Неут%шиии бмвао бм намт, н&инт. гЈбмтакЂ, кадт. небв! законе природе, кадт. небћЈ знали, да ћемо се Улепшемт, светЈ видити, гди ослобођена душа погледомт« се В1>чногћ услађава. Незишшд.. дакле усопше; рни живу вћчно. Блажени покои еств нкино :жребје, когт. с у уј овомт. варлБивомЂ свегу всуе тражили. Л (зашто? Зато што злобне стцасти паметт, надвладаше. Право дакле »ели К. Ш. Пеберт. (ПетоспЧо«, ођсг ђМегЈајјепе §>ар1еге еЈпеб Хафепђ п ^ЗђЛоГорђеп. ©ШКдаг* 1837. VI. ЗЗапђ @. 44): 3>сг ЗЛеп[ф Јј1 ?еЈп »егпипрјдеб, [опђегп еЈдепМЈф ејп ЈеЈђепГфа^сПфев Жђјег, &а§ ђоЦгепЈПф ет(1 §иг ЗЈетип^ де!акдеп шЈгђ- Право вели онт»: 1Ме ЗКепСфеп (тђ, ШЈеп[феп Јтшег гоагеп ®етј)"ф ооп ©фшафђс!( ипђ орп ЗГјЧ [*?псћ{ ШетнпСГ, гое1( о^ег 8е!ђепСфаС* (Јо (тђ (Те ("е1( СеФ§ ЈаиСепђ Зађгсп! Но при свммђ тммђ слабостмма можемо мб1 опетЂ, ако озбмлкно прјонемо, ако ммсиеноств памети подвргнемо, ако препоне самнамо и мудро уклонимо кт. 1 ц г ћлви совршенства ступати. Вацммо дакле данаст. едант, в^орт, на нашт. досадашнки животђ; шга смо у томђ смотренио учинили? Шта за себе? за свои родт.? за цело човечество', по онои науки Фмософ^е, за т};ло, духђ, и сполншно состонн1е? блн свуда по.ставл-кна паметт> ) свон прав?, илистен"ћ јоштБу оковмма ? Влада ли свудч, разумна слобода и наравственна доброта? Изпуннвамо ли мбј ону божественну запов ^стБ: Лшбв ^те ближн-ћгт. као себе самогт.; „више ли самммт. дћломт., неже ли р^чма" сђ Мушицкимт. питагоКи? А Н1е л' лк )6 овб безт. д4ла мртва ? М ни су л' то све погодбе , подт> коима се бдбшо кт. совршенству приближити можемо? 1оштб еданх путт.! ВацБшо взор н на прошлостБ; шестБ хилнда година, колико знамо, да в оваи светт.; па какво трудно основлете чо-( вечества и н-ћговогт. изображеши! Колико бм могло оно усп-ћти, да небаше изт. међт, мноГ1 и прочж препона, порока ? — Радуимо се дакле божеетвеномт. мјру, и нкговмм н плодовБша, кои у ви ^у наикБ1спренји изобр!;тен1н човеческји д . јхт . красе и нсну сведочбу дак> о способности без1 раничкоп, нћговогг совршенства Но есу ли сва браКа на свету

участницм досадашн^п, совршенства, да, притнжћват л' само човеческа права слободе и владана надЋ скотбшз , или су подобно овмма робовБ! оне немилосрдне чеге, кон на.м 'б човечество срамоти? Црнлкт, и Пајнн, Папуа и Цвн анинБ ; какво б кдно сосгоише! У дно в4чности сб тобомт., тм стара годино, кон намт. тако црне образе предлажепл.: у дно СБ тобомт.! Буди ми весело поздравл4на, тб 1 Нова Годино! 1Чжично смеши се твои образт., као излазећш руменх предвозв4јштавагоћеп, сунца. О кад-н бм намн до конца године, прјнтно се смепио ; кадт. 6 б ! намт, легние будућности об[>а.не донашао! Надаимосе! Гадостно соединимо ев.е наше смле кт, постижен1ГО ВБЈСПрене совршенства цклЈз. Сви будимо едно с р д цје пуно лгобве! Кликинмо са Шилеромт. пп 6 '1јд 1 и пЈ.с.му човечности: <2срђ цтСф!ипдеп ЖЈШспеп! ЗМе|"4П .Кијз ђсг дапЈеп ШЗеИ. Радуимо се садашнБостн ; заборавимо бодлБике прошлости. Тражимо л^ћкове нротбш'б новб ! зала, кое намт. судба опредФ,лн. С.иатраимо дћпа В^ћчногт., и свето чувп во почиташн некн прожари наше душе. Благодарммо Вмнткмт, за наше бкте. Дижимо се изт, блата мБЈслености кт, чистб|1ои вб1сини. Отресимо пороке са старомт. годиномт. са себе, и тако почнимо ст. веселимт, и чистбпгб духомт. наше шеспие крозт, Нову Годину напред'Б. А. Андри!)!,.

с л о в о. Кое е на Св. СтеФанау Клирјкално — Богословскомт. ЗаведенЈго, у присутств1го 111.1ове Ексцеллевцје Гдина Арх^егпскопа и Митропо.ита шсифа ранчи ба и многочисленон, Собран1а, изт, благодарности спрама основателн Благод"ћлн1И, блаженопочи *шегБ АЕпка и Митроп. СтеФ. СтраттпровиКа говорЈо II старг Иинковић б. 1843. јјаи1к ј] 1,1 с 0 к 01. гев 0 с x 0дiггблс т н о! Вшсокопочнта«ла 1'осподо ! Срећно ово обетонгелство, кое наск е данаст, тако сниногт. Собран1н удостоило.