Пештанско-Будимска скоротеча

акш е с^ва зима, а неће да се мерзне. акш зима поп {?1ца, а при тнмг вктар1» се окренеМного снега можемо имати. Кадх у есенЂ много има магле. КадЂ жабје баие вмсоко надт. земломЂ лете. КадЂ мв1шеви вб 1 сокиј у жит^ праве си гн -ћзда. Кадт, се ватра зими червен1охМ1. види него што наравнш ествКад"Б е жеравица прека; м4ре червена. Кадт. у Пеши (ф^р^ни) п^цашћи гори ватра. Кадт, сн'6га частице ситне бхд^ћи, г^стш падаго. Кадт> при почетк« мраза пада кр&пица (цвЈганчићи). Кад-в лисице зими лато. Ови с>? то ЗНаЦБ1, изђ коихт. по долгол^тномђ искв'ств^ могло 6б1 се времена течеН1е, каш ш части предвид'.ћти и предсказати; но при томђ нект. свак1и зна, да и овб1 знацБ! Фалити мог^: ербо збит1е времена ш толикихт> поавлешн и непознати противности зависи, да то на овомђ св 'Ј> тј > шснованш погодити никто неможе. И ове предложене знаке онаи е истбји В б1 С окојч : Г. ЗвгћздочтецЂ почитаемомт. П јблЈк^м^ на иностранном 'б лзбјк ^ лшбовв имао шбнародити, кои насв и у тбшђ ув']јр10, да каково ће време бв1ти, нико предсказаги у станш ше. И пакг знашћи, да скорш самш тб1 еданЂ понаивише у полш подт. ведримг небомЂ повседневнш д г Јзла твои совершавашЂ, и да бн теби ш нетц^ниме ползе 6б 1 ло предзнати б^двтцносгБ времена: похитчо са.\љ тм то сообшити, да те каковБш л^кавми и себичанг лжепророкЂ св.огђ Јнтересса ради преварш не 6б 1 и у будуше предсказБ1вашћи ти време. Драгш мои ! то е онаи кои ведри и облачи, Б огђ , самш за себе задржао знати: „Н-ћстБ, вел« Д-ћан1Н Апост: Ваша р а з 8 м "ћ т и в р е м е н а и л ћ т а, аже 0тецЂ положи во своеи власти." С лдђ кадЂ самБ тбј , брате, Сербскји Земл4д'ћлче! ово изказао, аиде ухватившисе пр'штелски за р^к^ прођимосе умнш, до

оногђ онамо лежеђегЂ зелекогЂ усћва, до они благословени и насЂ хлћбомЂ пмгашћш НБИва, онамо, гди тб 1 почги цћло лћто сђ твоима собраћама горкш зноећисе д^ћлашн.— Ха овде! ево овде на ов^ унк*? да скднемо, да ти при прохладителномЂ овомђ с?,нца заход^, онаи важнш вопросЂ р -ћшимЂ, кои ш давна да е толкованЂ већБ заслкжјо, вопросЂ , велимЂ , кои се пре нћколико седмица, мећ^ нашима старешинама узђ рћчк возј о Јо: — тоеств: Шта е болћ; или много плане (слабе), или мало а добре ораће притл;канати землћ? Као што полт. краицаре величин^ има10 ћ ш ДхкатЂ, више вреди ш многш већегЂ бакарногЂ двагрошника, при овимђ, што е онђ и већш и тежји ш малогв златника: такш исгш вредн^е е и полезнје малш а добрБ1, нежели многш а планм нвива нритнжавати. Ш многе а плане землћ ков сђ већимЂ трошкомђ и тр^домЂ иде, манн полза бБЈва, нежели шман-ћ а добре. Не держимЂ н оногђ за великогЂ и имкћногЂ газд^, кои толикв" силн^ землш има да ш точнш возд-ћлати неможе, и да 6 б ! много посћнти могао, у едно текЂ оран"ћ разбац^е сћме- ОваковБ1И газда подобанЂ е ономђ домаћинк, кои више марве нежели ране има, и марва мђ' часЂ полђ гине. Том^ с* подобни и они жители, кои текЂ да много вшогради прибаве тр>,'десе не разе^ждавагоћи да ирво многи в1Ногради много коштаго и великш е на нби данакЂ, а вгоро, да много и трошка и посленника потребмо, н такш немог &ћи 1И кое множине, кое трошка ради точнш и у време воздћлати, на очи гледЂ м^ се парложе и пропадагоћи бћдногЂ ихђ притджателн до краинћ нишете доводе. Да е истбшмнимбш вшодћлацЂ манћ В1Ногради имао, сђ манвимЂ 6 б 1 Ји трошкомЂ возд 'ћлао, већЈ? полз^ имашћи, и могао 6 б 1 сђ ц^лом б сво10МЂ породицомЂ честнш и ум^ренш, Цар?Ј Царево и Бог^ Бож1е шдавашћи, живети. Могао бв! велимт., али ум4ренш живети, а не каш што су нћк 'ш , коима е тридесетБ или четрдесетБ мотјка вјногради или ланаца