Пештанско-Будимска скоротеча

докт. какова прилика не укаже се гспаване страсти пробудити намЂ; чини ми се да видимт. назови — гонака, кои тект. онда храброств свош показива , кад г ћ непр1нтела предт. собоиЂ нема: полвили се пакЂ непрјнтелв противЂ коегт. V мишцама одбрану гражити мора, тадт. мј храбростћ не достае, витежство м у изчезне. Ако су науке порока сказалћка, оне наст. и мелемт. порока познати уче. Исктснми травоизпБзтателв (1Јо (аш'81е) уме полезна бмла одт. отровнв1 трава разлЈчити ; а неискусант., кои нигб полезнБ1 ббма вредностБ, нитб 111Кодлбивб1 грава отровх познае, све ш безх разлике гази или ш безт. одбора чЈна. Иаукаиа (просвештент. човекн у великимЂ числу предмета кои му се предт. очима ставлиш одликуе оне, кои мј мрзостБ или вниманЈ} заслужук): у ругоби порока и смјтнби , коа га прати , у дивоти благочестп1 и спокоиствЈ, кое м у сл-ћдуе, налази он-б повод^, почитанћ и вкјсб врлосги усрдцЈ свомт. Јкоренити, апорока гнусити се и презирати га; онђ е чрезт. избора мЈдарт., онб е крепко врлостанг. Али кажу да има онаковБ1 предћла, гдћ безт. наЈка, безт. Јчена, безт. темелкногЂ познансгва нравослов1а (шогаЈс) болвма се прописи благонрав1а наблшданак), негт. у дрЈгима, 1'д-ћ е нравственностБ познатја, гдћ се веКма нохвалБива, и вбјсоко предае. Безт. строгогт. изпБ1та сравнена , коа се често чине међЈ нашимги стародревнимг или страннимг нравима, мрзквх сравнена, у коа се гдикои ман^. изт. ревности и човеколш Ча, нежелт. изт. пизме и Нјди противт. свои СЈвременнБ1 землака Јпуштам: ше ли правичн1е поднебесности, ЈмЈјрпо (1етрегаше«1) оскјдости прилике, недосгаткЈ предмета, Јсгроенш кормила, обичаима, законима, свимђ дрјгимх узроцима пређе нежелЂ наЈкама, приписати онј разликЈ, кош некш пјт-б прим г ћчавамо у наравима у различито доба и различитБип. землама. Непрестанно напоминати онј првовременнЈ единственностБ, кош неки у звезде куш, нш као вернЈ дрјгј невинности Јвекг себи воображавати ; не значили то обсенЈ у ммслима начертавати. Та за Бога гд-ћ има лшди безт. недостатка, безт. чезна, безт.

страсти? Зар -б н1е у нами самимт. семе свјго порока ? па ако е 6 б 1 ло времена, ако и данданашнмиима поднебесностк, гд4 сј гдикои пороцв! непознати, зарт. не видимо тамо друге нереде. Не нрим-кчавамо ии 1оштБЈЖас1пе пороке кодђ онб 1 нај ода, коих-б глјпостб неки похвалБИваго- Што се на злато не лако \1е, што имђ зван1а и чести славолк )б1е не подбадаго, зар н с у зато холостб и неправда кодђ нби стварп непознаге? ЗарЂ су они манк оддати иодлосгима пожелана, мац]. занешени арос ^ј освете; зарт. сј нвиова дивла чЈвства неприступна прелестима задоволБства. Па у какова изстЈплена не уиушта се безправилно и необуздано сласто .ноб ^е, кое границе не познае? Али башЂ кадЂ бв| и манћ порока у овима дивлбимђ предћлима 6 б 1ло негЂ кодђ гдикои добро уређенм народа, пБ1тан'& е иуЈали тамо толико врлости ? Примкчавамо ли тамо оне вмспренневрлости , ону чистотј нарави, оно великодушно некорвштолшбје, она преестественна д-кла,коа сј нроизводЂ вероизповести (ге1!§1оп). (продужићеее). ХЕР0М( ТВО ДБТИМСКК Л10Б01НТ. ГраФкогЂ Мо.нтреал -б подч. оружЈемЂ осћд1 - о е обго, и ј надежди, да ће »оНи остатакЂ свои дана у пјномђ сваке чести мир Ј провести, ако се |превари; ербо револуц |а родисе, ОронЂ задррмасе, падне, и јжаснми страхЂ са ц^лом ј . Франц јзском ј. о (• влада- СадЂ нидашесе као да се све согозило, да ГраФа предл. очима Туранна у подозр^ше бацв!; н ^гово отђ славногЂ дома подрекло, наиблистате.ипе н ^гове за Огечество храбро и радо жертвоване заслЈге, личне н г 1>гове доброд ^ћтели, и лгобовв воиника и народа. — Заиста не баше лагко благороднЈ жертвЈ испмтати и дознаги; но овј ос^тибше н^гова д ^ца поревн;го и потрудесе, даго у оваи парЂ докле јоштб н 4 гово име у чести стоаше, осигураго и потверде. Старми гонакЂ хташе мирно сЈјкирј джелата дочекати; али погледавши на милу свого д4цу огважисе испредЂ грозеће му смерти уклонитисе. Октав1и и Ермелжне бБ1ли сј дичнб 1 и н 1 јговђ поносђ и сва нћгова срећа. Та-