Пештанско-Будимска скоротеча

Мужђ оваи, као v Лат!нскО.\1Ђ и Мађарскомт. езвЈКЈ, коима е законт. исгми писант., преизредно искусант., а у употребл^нго отечесгвенвз закона одт. младости свое упражнавант. , в ћрно 6 предпомендтми Мћничног н Права Законт. иа матернвји нашг езмкт. превео, и у истомђ преводу и истинми ор1Г1наинбш текств задржао, и то не безЂ основа, ерЂ у богатомв и сладкомЂ нашемЂ ШжнославенскомЂ езвзку стварЂ сваку, кого разум4мо достаточно и совршено изразити можемо. Кромћ тога Г. ПреводчикЂ слћдовао е у преводу овомђ иствш онаи, кои е и у орјгзналу, редЂ; и тако е цћло Дћло на три части разд-клено топломе Србско1 а Рода нћдру предао. Содржава пакв у себи ; Частв I. Веш,ественно Нраво М ^ЈНице (1ив сатђ!а1е ођјесИуит) Чрстб II- М1,нично Г1равосудств1е, (РгосеЈига ји<Ис1аг1а сашђЈаНз), кђ ОВБ1ма двкма частима М^ничногђ Закона додао е јошђ сл-ћдеКе Закона Чланкове: XVI. о Терговцвгма (с)е пе^оИагопћиа). XVII.: о законномЂ отношешго нрава Фабрше. XVIII.; о отношен1го Права на обШУ ползу согоженБ1 СодрЈЖества , (Је 1е §-аПћиб Гаћг1са1иш соггеШттћив), XIX-; о терговачкимђ компан1нма и погодбарима; XX.; о воЗБ1телБИмг.. XXI-; о 1нтабулацш дуговнБ! изтнзан1н первенства ради: XXII-; о конкурсу; кои сви чланкови сђ предмћтима сђ правомЂ м^>ничнб 1 мђ согоженБ1ма у сходству стое, и тако као III. частБ м -ћничногЂ права сочиннваго. У „изсл-ћдованпо" цћлогЂ овогђ изложена, служјо се Г. ПреводчикЂ, као што самЂ у посвети говори, тако названвшЂ ; ,Славено — СербскимЂ езмкомЂно тако прикладно, да свак1И врло лако стварЂ постићи може- ПрактичкогЂ употребл±на ради, на концу кнвиге приклоплћни су: образцБ! мћница (2Веф[е! ^гхе^е); изнснен1а, 1.) о лицама м г ћнице; 2.) о взлјти и м-ћнотоку (2бефје1-соигв) 3.) толкован1е н"&ки рћчш поазбЈчномЂ реду: што све точноме закона разумЈшио савршено спосп^шествуе , и кђ познан^го самога законогђ извора ср ^ћтно води и упућуе. Много е лакшему разумгћн1го закона и то допринело, што 6 Г- АукторЂ техничка израженн, као што су: протесташа, 1нтабулац1а, класс1Ф1каша, конкурсЂ, компасЂ, и т. д. у преводу

задржао, а послћ доволно изнснго. Изђ св а . когђ дакле иризр г 1.н1д преизреданЂ оваи за% на преводЂ свакоме Србину, свакоме Отече, ства нашегЂ Гражданину наибол^ препорј. ченЂ 6 б1ти заслужуе; а сђ тимђ ноуздаше ц вћроатн^е, што зарЂ и само име Ауктора доволбно е савршенство и доброту посвћдо, чиги. врЂ Дћло ово сгшсао Н1е каковвш п«. летарацч., кои 10шђ ни прахЂ сђ леђа, кој е изђ школа изнео, стресао н1е , но списао га е онаи Мужђ, кои е пр1е н!;колико годи. На РОДЂ НашЂ СЂ ПОДобНБШЂ Н)р|Д1ЧКИМЂ Д'1 ломђ ползовао, кои веКв одђ четвртине сто лћтјн у светомЂ божествене Телпде хралу волБне жертве принаша, кои е кодђ саме Крал'ћвске Курје и кодт, Нбгоочииши Д«ка. стерјн као нћрнвш ;; ПрокураторЂ к и ;; Со д-1зиственикЂ" обште иознатЂ, и кои е неброенб1мђ Парода нашегЂ младиКемЂ у пракгики гор1д !чкои упражненћ сђ душомђ н сердцемг прискорбллвао- — Богђ нека га у топломт. н-ћдру прекраснога Народа СрбскогЂ Дуго подржи, да на ползу Рода и Огечества насг Јошђ сђ многима подобнБша драгоцћностима обрадуе! Нека му и садЂ у новомђ Зван^ нова слава слЈ.дуе!! Др- п. 1оанновичћ.

ГОДИНА 1844 ВООБ1ЦЕ, II ВООСОБХ НБПА ЗИМА Л ћу се усудити предсказати, каква Ке ОБ1ТИ ц];ла наступагоћа ова година, и воособЂ н'ћна зима. И се неКу овди тако далеко упустити, да опред ^лимЂ, кадЂ ће 6 бјти краи св^ћту (о чему се н нимало не сумннмт., да неКе кздђ тадЂ слћдоваги), заиста не; него н то оставлнмЂ Г. Др. Лееманну; и као што чуемЂ, да су жителви Грацски (®п%г), отђ оногђ времена , када су ужасну ову в^ств отђ н Ј>га чули, изгубили сасвимЂ волго градг свои дал г ћ уређивати и полепшавати- Тако далеко мое око недопире; ерЂ искренно потвердити могу, да незнамЂ предсказати ни о Доброценту, докле ће се у ц^лости свогои одержати, а гоштб много ман4 о читавомг