Пештанско-Будимска скоротеча

кое опучена безт. свакогт, препитств1н измакне изђ вароши и побкгне своме миломт. Родите.но. Тко 6бј могао исказати, шта е н'Ј>жнвш оваи отацт. чувствовао, кад-в е видш ; да \п д'ћца у оонјчно вр«ме кући ни су дошла ? Ио наскоро дотерчи му Крме.пина ева задувана, и падши му у нар>ч1н припов +.ди му таки, да су |ОИ брата ухвати.ш кпнницм и у тавницу сбог н тога отвеии га , што помнгле, д» 6 онт. Арамбаша разбоиническе едне чете: „али," осм "ћнЈвшисе придода, ,,наскоро Ке они дознати, да су се у својои ммс.ш преварили ; пагл. ће га онда безт. сумн'1ј отма изт. тавнице пусгити. ГраФт. учинисе као да овомт. ЕрмелЈине израженЈш пов*ћруе-, и тако су се и отацт. и кћи из-к взаимне Јнобови варали. Но несретнвш Старина бореКисе волнован!ама, коа су _му н4гово отеческо сердце све већма нападала, хташе веКк спое приб 'кжи1це да остави, пакт. да иде смна свпга натрагт. поискати: али Ермелшна садт. сву свото могу ћностк, умиллвашћи мл се и плакашћи, употреби, да га от'к овогг нћговогт. нам+.решг1 огврати, пакт> ктому јоппк се и изасни, да ће она сама св таковомт. сидомт., коа и н ћне јоштб недозр-кле године, а и н1јн1. 'женскји иолт. далеко надмашуе. уз< илитисе, и изв-ћс^ео Октав»инои далкшои судбини донети. Ј/1 заиста, бент. да се кодт. куће много одмарала понаг.ш она онако у добмвене простачке халвине преобучена управо у варопп., гди кад'ћ дође таки безт. сваког'1. оклевана наш.ма за тавиице; ко коима кадЂ е нришла ; и ужасне ш,1ове змдове ; гвоздене решетке и стражу усмотрнла, такова е гроза спопадне, да ни бдногт. словца проговорити у сганЈо не баше, и вдва се сирота одержати могла, да и на зем.по не падне. I оспожа Тавничарева сад-в се укаже, кое красно лице у.пе сиротомт, дквоичету мало пов^ћрешн, и тако дође Ермелшна кт. себи, нћшго се ободри, но ипак-ћ у нЈзкои сгрепнви приближисе кђ истои краснои Госпожи. Мало Ермелшнино поклоненје, н-ћна илашлкивостк, и н-кна на руцм пуна воКа котаричиЦа дирне Гавничарку тако у сердце, да ш запкпа: ;; Шта тм Д'1те мое овуда тражишг?*

— ; ,Лхч,! н 6бј жрлила извћститисе о едномт. Господпру, кога сигурно мора, да су воиницм синоКк овамо донели." — 0 вдномт. Господн]>у! то е заиста нданк отк разбојјника, кои су ц1;о оваи пред'1>л'в у страх в и трепеп. довели." — ; ,(), не , таи Господарт., за кога н распмтуелгв, могу се заклети, да е едан к верло чеспшт. мужт.; и он1. « мои стриц'1.! Тавничг?рЕ;а на оие н'Ј>не незлобне ркчи же се могли задерж:»ти, да се не на см1;<>; пакт. рекне 1ои: „дакле Д'ћте мое ; будуКи да мои муж-1. овди Н1е, то Ку те саде пусгиги, да впдпшт. твога стрица; али само закратко!" Ерме.нина бм радо садв овV добру Госпожу загерлила бмла; она за икомч. таки пође, и тект. што смотри свога брата, веКн му се у наруч1ама ви шла бмти. Тавиичарка онегк и овди на см - 1;есо, п остани ш оба,1вое сал1е. ;; Д| ажаппЈа с< с [ о Крмелише " рекне јои садк Октавји , ; .в ималп. само неколш о магповенја, да ти пј)едлоа;нл!1. правила, по коима може лшбезнми наш ». родптелв живот'н свои снасги; зато добро 111 задержи у памети. Н ка».о са.мк ступ1о у жалостнми овап затворч., таки салњ чуо, гди се гласч. веКк разнео бмо, д;» к и Арамбаша многочиоленне едне разбоиническе чете, кое су наисуровји и наиопаснш членови похватани и затворени, такође[»т. лхваКегп. и у тавницу донешент.. Ови злочинцв! кадт. Л1е добро ироушгре, сви ме велнгласно и сложно кон свога Арамбату поздраве. /1 на ово отвори\гн уста , и зачнемсе отч. ннЈовоп. заблуждрнЈа браниги; но есгн, даде лји се берже бол-к знакт., да КутимЂ. Садг дакле на моа захтевана, да лш се изиени, зашто ми се таково особито почествованје отч> разооГшика чини, доомелп. отговорт,, да они налгћраваш сн овмлгн Судје заслепиги , да прав01"н нншвогн Арамбашу више негоне; пак-н при толп. почну лге и ако храбрити, да се ништа не боилгн; ербо Кесе нмова остала јоштвслободна чета сошзнти и све силе свое употребити, да насн тавнице и окова освободе: а кадн се то сбуде, онда ћеду онетн они мене обдарити и слободна ме отпусгити, и сн тилп. као неку благодарностн ми учинити. Зато ллла сестре садг пох1ити натраи, до-