Пештанско-Будимска скоротеча

31Н ожнни нко отликовао, узмУ га н ћгови Пред-. водитеиви и Старешике добро на умг. Бадав а се онт. у гваку бореши опасноств јпјштао; кадт. су само н-ћгови содрузи поредЂ н-ћга наиазеНисе, мертви на зем.ио падали. При концу другогт. бон наименовант. буде онђ за Полковннка, и награжденв са пуночестнвЈМ'1. хероиства знакомг. Гиавнми конакг за нби опред -ђиисе управт, у вароши, у К010И су ГраФЋ Монтреалт. и Брмелшна обв1хавали. Октавш дошавши у ову нарошЂ, чи < то отлети на перси свои наилшбезн1и на СЈј-ЈЈту; спрама кои неизреченну лгобовк у себи осећаше, ал' му ипакт. она животт. сасвимђ не задоволввашеЛсредт. множине народа често му в ве,лика тдга на сердце падала, кок> му е само дружеско и в'крно обхожден1е са мииом'к му сестромт. благодЈЈтелно разгонивало. Н+,не МБ1С.Ш у свему сложесе са »ћ1слима едне друге дћвице, кон 6 бћма ст. Нћоме еднћ1 година, и тако ова ти п< стане права и искренна другарица и гцнателћица. 1да отт. Селн и ц •[, (тако се она зваше) сматрала е Октав!а као брата; ербо еЕрмелпшу лгобила, као свок) сестру. Но наскоро она у себиоећти, да е к"ћму много усердше склонна, кое заиста дуго и немогаше таити, да јои е брат% драж1и от г 1> сестре. 1д1не очн улпо у сердце Октав1ино едну и !:кру живота; али крдђ се н'1;гово сердце кб нбоизи склони, то онт. одма почувствуе у себи стиме као н'&ко свое обезчестме. У невинномт. и незлобномт. сердцу 1д1ном1. све дубл± лгобовк укореннвашесе. Као цв'1;такт. за сунцемт., тако и ц"ћло н^но бит1е приклонашесе благородному гоноши, и она наскоро свого таину Ермелшни вов'ћри. Ова таки похшти предвозвћстити своме брату н^гову будушу срећу. Онт. савт. пребледи, задрн^е, окрене свое лице, и жарке сузе прол^е. Садт. падне Ермелшна своме брату око врата, ц почне га Богом-в заклинд1и, да ову таину никоме на св+.ту неоткрћ1е. »1гобовћ и отчааше лагко ову изт. младогт. и нестретноп. човека изчупаго; и са закрћ1веннбј,п > лицемт. онв сестри припов1>ди, да н му н иовт. жиг-б служи на велико безчест!е. г ОктавЈи е зацћло ммслго, да ће ова н4гова приновФ.дка сестру му тужно и жалостно упрепастити; али онт. пршг&ти на нбои чудна н-ћка и сасвимт. нЈзговои мбјсли противна движенјн; нЈ;на душа побудисе и сообгци му и Јзколико р"ћчш; она му сад-в овд ћ всно докаже, да е иствш жигт. н"1>гова слава и иохвалз, кои онб за срамоту и безчестче сматра. .,11 ли , и повћ1кне она, „зарт. непотребуе сто путји више бодрости и сердца имати, да таковћш-ћ хероиствомт. нашегЂ отца избавимо, него ли смертномт. мачу на по.по боиномт. супрогћ ставти и пркосити?" Она му садт. 1 оштб и то погверди, што онх сам'ћ чисто себи нев^роваше, да онћ сир'ћчв 1ду обожава, и да сва срећа и мирт> н"ћговогт> живота у н-ћнои руцБ1 стое, нити е инаиманћ нуждно, да Јои се ова таина открме. Пакт. шта више и онт. гои се на ове н^не р-ћчи твердо обећа, да исту таину ни коме неће открмти. Лгобог.ћ поб^ћди сва сумнителна обстонтелства. 1да са простодушнммт., отворенммт. и в крнммт. своимт. сердцемт. откркго станћ свое личности и свога сердца своме родителго. Подрекло младогт. ГраФа , н-ћгово достоинство, нЈзгова просл.чвлћна храброств чинахусе Барону отт> Селоицт., да су тако исто важна, као и изгублћнна уФранцузскои нћгова добра, и онт, радо кт. бракосочетан1ГО одобри. ТекБ шго е ОктавЈи срећу свогт. супружества окусјо, али непр1лтелства ст> новмм-в б1>сниломт> започну. Непр1нтелћ бриближавашесе нбговомт . главномт. конаку, и крваво сражен1е учинисе. Октав1и покаже свого обнчну храбростћ, но тежко буде ран'&нт>. Онт. се донесе у варошт., и 1да захт4се, да га она сама послужуе. вдно готро пробудисе онт. отт. сна, коифа е ц!;лу ноћв одвећв узнемиривао- 1да сћдила е тужно поредт. постел^ н4гове. Онт. се силно бацакаше, она смотри жигт., уплашисе, ближе приступи, бол^ увиди и падне као извант. себе на постелго болестника. Октавш отвори очи; често е онт. нго у оваковомт. станго видвао, да се молила за нћгово исцћленје. — Са слабимт. осм^ћиван^ћмт. узме е за руку, она отвори свое очи, и прикрме свое лице^на јн^гоВБ1МЂ персима.