Пештанско-Будимска скоротеча

7.

ПЕШТАНСКО-БУ ДИМСК1 и & © Р О Т Е

(С о и г 1 е г.)

II Е Ш Т А.

л

Недслл

23. 1ануар1а. 1844.

Год. III.

П О С Е С Т Р И М И. Да еи лепа сестро мниа, Лепша да си иего иииа, Теби рећи то бм бмио СасвнмЂ ммслимт, башг изиишно. Лице твое иабудово Косе твое гавраиове, Лвно веле , сестро мииа , Ленша да си него вииа! Олнше су твое очи Него зрацм, у поиноћн , Кое дае каменБ драгш КаменЋ драгји угиађенБш; Стаса тб1 сн пбианскога, Духа кроткогт, Анђеискога, Свонства ћу ти сва нзрећн, „С ' р б к и н д с и" у тои рећи. Кадт. бн руку сестро мииа На груде ми тб1 метииа, Пмтаиа бм „Каква ватра , Распаигое грЈди брата ?" Л 6 б 1 тебн онда Се1о Ватромт. већомг говорјо ,,Нисте ишбве пиаменЂ то е За тобомг онт. сестро горе." в. Ае.

Б А С Н А СмертБ и ЧовекЂ. СмертБ дође едномЂ старомЂ човеку, и каже м v, да е по нкга дошла, и да онт. одма ст, нвоме поиазити мора. Сирома старацт, извиннвашесе, да епл тт. уонаи друп'и св^ћтЂ весма дЈгачакт,, п да онђ н1е јоште гому препраиант., моиеКи ш, да бм шшгв кое време причекала, докт. онт. ствари свое у редт, постави. (5, мои старче! рекне му смертв; н самћ тебе доста ув^шавала, и мнслила самв, да бв1 огдавно тм на путт. готовт. и преправанк могао бвпи. Та тб1 видишђ свак1и данЂ пртг&ра смерти на разнвшЂ .иодма, на старв1мг. и младим-Ј., богатвоп. и сиромашнБШЂ. Пак1. зарт. ти ни су т1и млоги прим!>ри умиранн други лшд1И доволБна ув'кпдан1Д 6Б1ЛИ, да твок) собстенну смертБ помв1Слишт»? П1та ти се види о вруКичини онои жестокои, кош си пре десетЋ година пребол-ћо? Шта ли о несветицв1 ; коа те в^Нв петт, година пос'1шава ? Тв! треба да знашт,, да е свакји отт. тш догађан едант, напредт. послатвш в^стникт. 6 б 10, кои е теби мое скоро пришествЈе обнвити морао? Зато добрв)и старче! немои се више противити, него аиде самномх, тбј си престацш, време е да путуемо. НРАВОУЧЕН1Е. Свако магновенје ока живота нашегг да смо кт. смерти преправнн; н свак!и се вара , кои мбјсии , да времена кг тому ше имао. Свако кћ приуготови'1;нк) отиаган'& наша е собственна крнвица; и тако мм сами грЈапимо, да 6б 1 се оправдаин. Свако дман 1 }! нје само коракиаи кб смерти, него е и частица н4на. СмертБ се сђ нама рађа, н мбј е са собомг