Пештанско-Будимска скоротеча

8,

ИЕШТАНСКО-БУДИМСК1И

€ К

I 1 €ј& Т 1^ А#

(С о и г I е г.)

П Е III Т А.

ЧетвртакЂ

27. 1ануар1а. 1844.

Год. III.

Б^гунацЂ у Фрушкои Гори. Задн^ остаи сђ Богомђ Сунце землви рече Када сђ хитром'љ ногомђ Робству Видћ утече.* Б^жамћегЂ прате Киетае одђ стражара Немож' да га свате Пушке Граничара. Прати^н-Ја'' и киша Муна, громЂ и ветарЂ Неда Рука Вишша Да га стигне четарЂ. Овогћ натрагЋ водн Нечална бура; Оногђ сластБ кђ слободи К ђ Фрушкои Гори тура. Ту у едномЂ долу Монастмрв угледн ; »,Ту ћу" вели, болу „Наћи краи и б^ди." И кадљ дође кђ мети Прозорљ куцамћи Моли да му светвш ОтацЂ пусти ући. Оваи драге вол^ Отвора му врата,

И што може бол& Гости б^дногЋ брата. % Одредивши ложе Оду после спа'ти; Видђ пак-Б бруси ноже; Нешто зарЂ ће клати? • Гои црне мб1сли , ГраблБивостБ га мами; Докле неизчислн Дванаисту у тами. Сада Ггумана Злотвор -б нађе брже, Па га нзђ средљ сана Сћ овбшђ рачма трже: „Амо твое злато Ил' ћу крвг ти лити " Отацт. вели на то: ,,„Чекаи садЂ ће 6 б1ти"" * Па онђ разбоинику Благо ^бвое каже Али праведнику Благки Богђ помаже. Чуи шта грми тамо, Шта ли севну саде ; Ништа, ништа, само ЗлотворЂ мрта†паде. А. Авдр и ћ%.