Пештанско-Будимска скоротеча

милвш Божиј мирв у насв, у домове на'ие, н у сердца наша. Онда ће 6 бгги во ваШНБ1ХЂ Бог^ слава, на земли мирт», а медБ^ лгодма благоволенје. Онда ће дјхт. нашт>, познати Бога мира, и признати, да е све на земли сЂ'ета, осимт. лшбити Бога, и н^едином^ сл^жити. Благо теби и свима, кои те окр^-жаваго Благочестива и пхна благоволеша д^шо Хр1стјанска!' Благо теби. Колико си тм бола, голико ће бол^ћ 6 б 1 ти содр^жество твое Благо СВБ1МТ. раЗ**МНБ1МЂ и ДобрБПГБ лгодма, кои у соглас1ГО живе, и блаженство свое. братински овде иа земли, изт. медк^ себе деле ; а отђ нечестивБ1 и развраћенБ1 клонесе и ч&ваго. Ш они ће и у в^чности , согозомђ свете лгобови, и сродствомт. блаженБ! дкша соединћнш, сладке плодове правогт. и истинигогт. др&жства, у т4зсшемЂ кр^-г^ избраннБ1 пр1ателн шк^сити, и нвима наслаждаватисе. Што смо мбј овде на земли често са с^зама сћнли , тамо Кемо у вћчности у веселго пожети. Тамо ће намг се прјнтелство за прглтелство; лк >6 овб за лго6 овб ; в ^рностБ за вЈћрноств вратити. Ш неће тамо више добро и благородно нам г 1зреше презрено 6 би и , ни на зло толковатисе. НеНе се више благод]звн1е наше, сб горкомб неблагодарностно враћати. — врђ тамо нема завистника; нема шглаголатела ни гонитела. Но тамо с$ прјатели медв^ прјатели, и в-ћчнБШ мирт. у Цзрств^' БожЈемт, Избавлен1е послао намт. е Господб лгодемт. своимб , да 6 б 1 мб! јоштб овде на земли постали добрвш и возлгобленквш народт. Бежш, кога ће Онт. у данв онаи в^чне нове године Божественногт. мира свогђ участнике и наслЈзднике сотворпти. Кадт. е тако Благочестивш СлБ1шагели ! Даи да радо овде потр^димо се вн^тренн -ћгЂ мира ради, да 6 б 1 га у в Ј јчности известн1е наћи могли. Даи да трезвеннш и благочестиво поживимо на земли, у блаженои надежди, да ће наст. Спасителв света, по шб^зтованио своме, Славс Бож^е, и бланченства НебесногБ участнике согворити. Ово е искренно желаше мое, кое Вамт. на первБШ данв нове — и да Богб да —

срећне, године свима желимт. н честитамг Аминг; С Л А В И II Г _Б Ч Е С К 1 И Антонја Ваиеа, [Изводт. изг Путоопнсан1а К . . . . ка.] Златно сунце, трептећи у сшгћмЂ и нрпрегледномЂ поднебјго осв&тлаше мгћсеца Окгомврја 1833. г. великолкнну Ческу Краину, међу престармдгг. МелникомЂ и Рипомт. распростерту и натоплЈзну сребрнБ! таласи ОБ1стре р ^Јзке Лабе ,кад1, смо мб ! весело путемЂ Либоха 'ћздили, да нашу лгооопмтностб наситимо. В"6чна и неопровержима истина е, да чов'&кђ о самомЂ хл ћбу не живи; ербо иначе нестало 6б1 разлике међу нбимћ и другомЂ живогмнбомђ . ЧовЈзку е и већа могућностБ дага; онђ се и\1а славно на мертвои земнои грудви подићи и узвмсити; наслаждавати се гледагоћи на дивна БожЈа д^ла: онђ има претварати тужне пусгоши у цветагоће нвиве и баште, и употреблавати красна своа вЛзжества, да свое животворне мбјсли са самимЂ д-ћиствомЂ осв-ћдочи. М н о г остручн б1 мђ овб 1 мђ ума свога заниманјемЂ попе ће се онђ своме Своригелго и осведочити божественну искру, код у н1зму тина, и божественно подрекло, кое му право кђ небу дае. Тб1мђ одушевлени и напоени дођемо у Госпоштину, у когои садашнБШ ВластелинЂ отликугоћи се благороднвтмЂ намЈзрешама и истинитимђ челов г 1зколгоо1емЂ , много л г Јјпб1 д-Јзла чини- Име му е Антонш ВаиеЂ, мужЂ веле изображенЂ, кои е по сћверозападнБ1МЂ странама путовао, и тамо пуно сваке красоте и свакогЂ добра, чега у Ческои, нћговомђ отечеству нема, видш. Врло добро осећагоћи дужности бдногђ честногЂ Властелина, и тегоге садашн ^гЂ времена, проводи онђ дане свое као бриж.1бивбш отацЂ усредЂ свои поданика. По примћру нашегЂ отеческогЂ Владћтела непрестанно настоећи да подпомогне животђ сиромашнБ! свои поданика, отважи се онђ сходнб1мђ начиномЂ и пол ^пшан ^јзмЂ им-&ша свога сиромашнБ1МЂ поданикомЂ своимђ да-