Пештанско-Будимска скоротеча

гао бе.п. нћ бмти ; тако сообгцн онт. Дужли,. да е радЂ, да му нкерт. , коа е заблудила, са своимђ лјооовниколгб натрагЂ куКи дође. Дужла ово чушки сђ нелицелгкрномђ радосгно су.не пр>л1е, пакт. ктому Десборужа зачоли, да му доаволи нвима двома са свакомЂ нуждомЂ бореКимасе ову радостну в Ј јстб отнети, и отцу ш натрагт. довести; но огацт. ово недозволи му: него заклгочи самт. идјт . свое опрошгеше и помилованје цисменно авити. Прођу дакле више дана и седмица, а ДесборужЂ никакова огговора на свое пуно лгобови и* благоволешн писмо не добме. Зл око време, откако е Мар1а са ДарцјомЂ попћгла, муч[о се и бринуо непрестанноДесборужк такоико, да му лице сасвимт. остари н коса у полакЂ ос "ћди. Садк дакле наноио седне и обадвома напигпе по едно писмо. на кое отђ Мар1е никакова огговора не добме , а отђ Дарц^е отгоиорЂ истина добме, али таковни, да они не ћск> випјр, докђ е онђ живђ кући доКи. Окаи отговорЂ обори садЂ саснимЂ Десборуа;а. Међу тимђ Марја и Дарцји у наивеНе .мЂ сиронашству борећи се наипосл-јк се и разболу: и тако садЂ почну писмо за писмомђ Десборужу слати и у нћи.ма молити га ; да се на нки, кои су га са своимђ скареднммЂ постункомЂ увредили, смилуе.и натрагк себи пршми. Но отацт. перВН1МЂ Н1.10ВММЂ ОГГОВОрОИЂ НКО УВређвНЂ сва ова нв^ова писма натрагЂ и.нђ е слао по Дужли, кои имђ е са великимЂ сожаленЈемЂ и сузама , што 1и е отацЂ на в- З јки проклео предавао. У едномЂ Л ондонс.комђ предград'ио у худои еднои собицм лежао е Дарцш слгертно на постелви, поредЂ кога е седила Мар1л горке сузе ронеКи. Дарцш носле н"ћколико дана преселисе но в^чносгб . Мар1и у себи осеКаше, да не му и она скоро сл ^довати; ербо тежка жалостн, туга и неча.ш и посл г Ј}дне н^не силе ве (>б исцрилвиваху. СадЂ уђе Дужла, с/н нкиме ДесбоР>жђ и ГералдЂ , кои е истогђ готра са пута свогђ у Лондонђ натрагЂ доиЈао, у исту собицу; и Десборл жђ Дужлу запита,

■ зашто га е довео® на тако '[гкалостно м -ћсто | гди се само плачт. и усдв]саи чуго: и хта1ие одлт на пол к да измђе, прндодавагоћи, ту се нетко са смертно бори ; ту е воздухг нездравЂ и окужент.. Но Дужла га прехвати за раме и заустави га говорећи му тихо и полагко; У ов и собипн! она душа налази се, кого вб 1 огдавно вндити желите; В бј Ке те го — но сачо послушанте меДесборужт. падне садЂ на едну столицу У бледимЂ ппезклне и несравн-ћне Дужлове леноте черта .ма, у свћглммЂ нћговв1мг очима, кое се садЂ са изразомЂ задоволкне освеге и получене побкде блистаху, садЂ у суза.ма пливаху, и у жестокомЂ н-ћговомђ произношеша гласу налазаше се не1пто, што е дупп Десборужову лкозаплаши.го. Наиносле «:е нечега страшнога опомене , и осетп, да м\ непл -о нечу-Бено, и неотстгп и о грози; Садн по.мбјсли на мплу свош к !;е |>б. потомђ чисто <:а Страо .мн на покоине родигел!; сиротогЂ Дужле. .V мрачнои собицм, у кого онђ крозЂ полакЂ отворена врага гледати могаше. ммслјо е онк , да Ке моћи бледо жертве лице лромотрити и познати; но предЂ 'нБи .мЂ е стоно гордми с^н цемн осв4тленми стасЂ отмастнтелл. 'Гихимђ , единозвучнммЂ глас мђ и мирнодержећимЂ обликомЂ почне садЂ Дужла свои говорЂ, кога е содержанје бмло и за слмпателћ и за н г &га самогЂ одвећг пробјателно и страовито. У мало ркчш нрнповЂдн онђ све Мар1ино терп"кн!е ,свого собственну борбу са чувствованкмЂ и сђ онбпп., што е онђ себи за дужностБ сматрао, што се сиј)ћчБ таердо заклео бнт слЈертБ свои роднтелн отмастити, накЂ како му е ово све лепо за рукомЂ испало. — Онђ покаже и уФваћена писма ; пакЂ да е самт. собомћ онаи Дарц ^а увредителнми Десборужу отговорЂ сковао; да е ктому чест«> заимодавце несретногЂ овогђ наара подстрекавао, да отђ н -Ј»га дугове сгрого,и сђ 'нретнБОМЂ безЂ свакогЂ отлаганн изБ1скуго. Онђ истинитбтмђ и страовигммЂ боама цћло сужно Дарцјино станћ, н'ћгово отчанн1е, нкгово с.мертно бо[»енЈе и сваку другу патнго, а и Марјину већк нигда више повратителну судбину на-