Пештанско-Будимска скоротеча

спренногв краснор^ч1а при паденно нбјовомт. од-б погибели сачгвали: оне фјлосоФе, оне МЈдраце , кои су Јченвшх своимђ кнвигама и нравсгвеннБШЂ своимт. врлостима отечество свое освеглали, и име свое обезсмергили. Коликј рјллк) СНИНБ1 примћра не бБ1 могао противставити маломЋ числу дерзновеннб1 списателн, кое онђ наводи! Не 6 б 1 требало дрЈго, развћ отворити Л^гописе Света- Чрезт. колико неспорнв1 доказателства , величественнм споменика , безсмертнм д'1иа не посведочава ли 11ов4стница, да су науке свугди много принеле кт. благополучио лгод1и, слави Царства, по 61 јди врлостш ? Не не, нису изђ наука, него изт. н4дра богатства произБплла у свако доба мегкостб и велел^ћгие; а богатства никадт. ни су бБЈла редовнвш убитакт. ученш. Вмћсто имућногт. Платона , вмћсто Ар1стЈппа, кои е у Двору пршмлћнЂ 6 бш, колико има Фј лосоФа, кои су на кабаницу и просшчку торбу спали у собственну свого врлоств увјени, и у самоћи своши заборавлћни ! Колико Омира и Д1огена, Ешктега и Езопа у оскудости! Учени нити волго нит' времена имаго велика добра себи скуплнти и прибавлаги. Они лгобе науку, живе у средкго руку ; а трудолгобивши и ум4реннвш животђ у тишини удалћн1а провођент., чиЈан^мт. и раднБомЂ забавл4нт. ; заиста ше сладострастнБиг и порочнв^и живогт.. Пр1Нтности живота, ако и есу често плодт. художества, заго ипакт. ни су учаспе худ( жника ; ови раде само за богате, а безпослени богатирцв! уживаго и злоупотреблнваго плоде НБ1ове радиности(конацг сл4дуе.)

СУЕТНА НАДЕЖДА. Човект. н-ћкш неразс ^длвивомЂ едномт. диде на поклонт. еданЂ лонацт. меда, оваи с1. овимђ поклономђ воображавагоћи себи велику надежду, возгордисе. У своимђ воображеншма овако се онђ самв сђ собомЂ разговарао: „Та КешЂ.велн о:љ, добро чу-

ваги оваи медЂ све донде, докђ ни вданЂ човекв на свету меда неузима, и докђ здрпво не поскупи — па ћеш». га, онда за ску пе новце продати, а за ове новце купи" ћешЂ себи овце — овцм пакЂ за неколико година наплодићеду се, па ћншЂ нби онда продати, и за нби ћешЂ неброене новце добвгги , и СЂ ОВБШЂ СИЛНБ1МЂ блаГОМЂ СНзв1даћешЂ велЛкукућу,- кадЂ и то узвгмашЂ, оженићешЂ # се , — женаће ти свша родити, когђ ћешЂ, ако буде честитЂ, учинити великимђ човекомв, — ако ли буде невалао, а ТБ1 ћ§шђ га сђ овомт. батином -б све овако преко и уздужЂ." У толикомђ силномђ мечтанпо свомђ , хогећи ударити сђ батино.мђ ^валнла Св1на , удари ио лонцу, ра.чб(е га* истече му савЂ медЂ, а сђ м*>домђ заедно и сва на г 1ежда , кого е до садЂ себи воображавао, НРЛВОУЧЕШЕ. Суетну нлдежду вндимо изг ове басне, кон нам% представин неразс&'длБиво1ч. човека; зато некЂ свакји добро чува оно што има, некг не грћши воображавашкн себи суетне надежде ш будуш,има, као што већа частћ лјодји ради, и нект, не држи рачунг на оно, што е неизвкстно. — Но нек -б остане свакш поредг оногг, што ииа, и тудве нект. не пожели, — нек' одбаци сву суетну иадежду, у неволби будимо непоколебими, учимо се наипре самогг себе познати, и ако тако узрадимо, онда ћемо богати и срећни бнти, нит' ћемо воображавати себи суетне надежде, кое иеволга нашу много несиосшм чине. Милошт. Поповичб Богослов Карловачк1и.

Х1НЕЗСКА ЗАГОНЕТКА, Често се изђ сердца см &емо о стварма, кое се на ХшезскимЂ морскииЂ набреЖ1нма догађаго, као и о начину , како окружна Чиновничества свогђ Владћтелн предусретаго , и како оваи нвима свое заповћсти шилћ. Али при томђ нетреба заборавити, да мв! ово сђ еднвшЂ таковвгмЂ народомЂ чинил10, кои е изђ многи призрен!н полакЂ загонетка за наивећегЂ мв1слителд, пакЂ 10 штб као таковвш остатиће и Богђ зна докле. Само помв1слимо на Державу , коа е впше отђ ххлнду мшлл отђ насЂ удалћна, у когои до 1600 варо-