Пештанско-Будимска скоротеча

62,

Б А С Н А Меркурји и Валателћ. Меркурји, ЈјП1"Б Л'в1чрск1и, радт. 6 бно знати у какокои чести и почитгнио онђ кодђ л ! ОД1ј1 гтои; узме дакле образт. човеческ1И на себе и дође едномт, на гласу ВалателЕО (Образорезцу), »ди кадт> е све вид10, шта се у д>Кану налази, почне наинре за 1упитера, а потомн за 1унону погиђатисе. Ва.1ателБ му каже одт> свакогт> комада послћдну ц^ну, кон е? доста ирилична бмла: међутимЂ примћти онт. едногк Меркур1а са свима нћговима знацмма. То самв а рече онт> сам-в у себи , у ви 1у вћстника Јупитера и Бога хранителн художниковђ , са свимк моимн алагом!., Заиста 1 јс МаисторЂ за оваи коиндк десегЂ пута вшпе искати, мислш се у себи, него за друга обадва, — Шга Не коштовати оваи Меркурш? запв!та Валнгела. О рече Художникђ , а видимђ да сте Вм едан н поштенЂ човекЂ, кога преценити кетреба. Ако ми за обадва прва оно, што самБ искао, дате, да ћу вамЂ овогђ бадава, као радашЂ. НРАВ0УЧЕН1В. Нитита н!е см-Тпише и иоругаша до< тоин!е , иего видити^едногт. горделвивоггв нев);;ку , кон ммсии, да му нитко н1е равант., и да е онт> наипаметнш, башЂ као да е сву Соиомонову мудроств почерп10. Но паметни имди наскоро пронаћу , и виде , да онт> ше оиаи , за кога се издавао, и тако буде изсмеант, и поруганЂ као ове басие Меркурш, кои е мб1сл1о , да ће Художникђ за 1дола, кон н-ћга представлише, наивећу ц -ћну нскати : но онт> се лгото нађе преваренх и осрамоћент>. Узмимо себи за прнићрт. и науку, да никадЂ себе за оно не издаемо н недержимо, што ни смо ј немонмо сами себе хваиити и цЗшити; ербо то е по сао други ишдш. Сам. М.

П.УТЂ ПО КН БИЖЕСТВ.У. Дођиде амо твј стара кобило, да те оседламЂ; ерЂ дуго си већт> тм уживала л^ нмимирЂ, неже ли да ме у виду Скоротече, по полго кнБИжества непонесешк. Тм нетпебашЂ бвгги башЂ тако виловига као ВуцеФалт,, когт, само АлександерЂ ВелиК1 *и, а не Малми, укротити могу. Зато самв изабрао а тебе, о стераћ.шва јдобродушна

кобо! знашКи, да ћешЂ се близо земл^др. жати, и да ме нећешЂ сбацмтп. као ПегазЂ неке наше Ићснике, кои до звезда езде , па оида сђ еднммЂ, 8а1 о шога1е, иадаго с' хага у средв блата. Прво што .ми нри момђ кнБижевноиЂ странствован1Ш до руке дође, есгв „Ружичнми в+>нац1. к или ,-М-ћслцосло†за 18'1'1" Новисад к. кодл. Е >;ат. 1анковиКке. — — Ово е една квнижица, ко!о само п^зарЂ издати могаше , — Фабр !чно дћло, — кое на достоинство и напредакЂ кнБижества нимало гледало нје. На 38 страла содржава она календарЂ у старославенскомЂ енмку, безЂ сумн-ћ за Срблћ пре ДоаееевогЂ вћка. Додане су 8 и-ћсама; но „Ружичнми вЈ>нацв а мора да е паметствован18 изг) бг>10, кадЂ неспоминЈз нити Сочинител ^ћ, нити изворЂ н^сама. Зато ћемо мв! редомЂ и едно и друго навести; 1) Наислађји Спомент. (изђ ч . 4. С. II. .1. 18^2 одђ Д. МаринковиКа , 2; П-ћснБ Б е ллане и 3) Саблд и рука (изђ „Гласи изђ дубраве јКеравинске" одђ Станка Враза. Загребв 1841, стр. 16 и 61; сообштено и у С, Н. Л. ч. 4. за 18'12 од -ј> нокоиногђ Г. Г. ИетровиКа. 4) ОдпоздравЂ. Одакле, одђ кога и коме ? (Изђ ч . 5- С, Н- Л. 1842. одђ * * * т: е- П. А. НоповиКа, Н. БороевиНу). Овде намЂ се „ Ружичнвш в1јнацЂ" види ноквареногв вкуса, и едностранЂ бмт и ; ер к е несамо изабрао предметЂ , кои нје одђ о ^штегЂ штересса и толике башЂ вакности, дд.бм далћјразширенЈезаслужило него е изосгавш и оно, што е о томђ Г.Д. СтаиКђ у ч. 11 С. Н. Л- 1843 пКвао. Болн разумителностБ пако измскавала е и Поздра†Г. Бороевића изђ С. Н. Л. 1841 предпоставиги, премда ни едно ни друго у календарЂ несп ;>да. Но кадн е „Ружичнвш вћнацк" силомђ веКЂ нам г ћравао, С- Н. Листћ обрати ; то да буде баремЂ п ћсму „Ека одђ Балкана" одђ могђ прштеин Игнлта УтБшиновиКа , ц- к. Лправ. Лаит: Слуинске регементе, изђ ч. 6 С. Н л. 18^2- узео, п ћсма, кои е у разне Новине прешла , у Загребу у концерту декламјрана, и иначе у читавоиЕуропи само не кодђ „РужичногЂ в^нца" позорностБ побтдила. 5) Рк^барЂ [ изђ ч.