Пештанско-Будимска скоротеча

г дедак >Ки, наипосле старја мачка ово маиџуноио поступан^ нје могла сносити, — неј - о продересе: — да Да проклете па})нице! Н О садт. заиста дверена самв о ономе, шго јиоди говоре! да е 6ол4, да се парничари, јјз иоиакЂ С1> губиткомЂ између себе поравнак) и св тим« помире, нежилидасеио суду цовлаче и иоравненјн траже. Млад ић-Б.

ПРИМЗјЧАНШ НА ИЗВЉСТШ о Србскомг Балиу. Читамт. у 11. Чисиу С. Н. Новина год. 18 44. описиванћ Србскогт. Баила, даногг од' Младића учеиог'1> реда у сааии кодч, тигера — одт. Наода. — Имтао би н Г. Наода, да ин в онт. оно писао, за изразити биагородно н похваино Миадића намерен1;, жарку к' Роду игобав -б тонлбшк подран'кну жеинма, коЈомг одушевићнн исто вечерн'1; ве!:ел4 дадоше, иин е писао, да овомт. прииикомт., ако и не наизгодшомт., похваинзе, уздиже и обожава сне, одт> кон сам'Б нриватно зависи; алг кон Младеж -б нсту нн сиовомљ нн д+.ломт. у предпрЈатЈнмЂ подпомагаин ни сј ? — Нрво никако необстае, што е Г. Наодг онаи трудт., ону ревностк, ону нанневинЈш Г. Акцјонера желм, ко10мг баилЂ дадоше, в1;што прећутао. А ако е друго (шго му е изт. речи разумћти), то налазимт. за нуждно нЈпито примћтати, за показати свакоме, како ркчи, како ли волк) Г. Наода , ко1ои & е писао , треба да прими. Ше бмла друга Г. Акцјонера ц-ћлк, но сђ миломђ Народносћу, кон нмх, као Србске Свтовма срце згрћва, код ји снажи и подиже на видило изаћи , ноказивагоћи ; како е лепо свога нестиди тис е и са своимг дичитисе. Истииа, тако имђ лако нје 6б1ло благородну ову ц Љ иб достићи; али при свемт. том*б сами у себе уздавши се стварт. су тако довршиии, да е свакомт. участвумћемт. Србину одт, умнла срце заиграло. Дал 1 );, вели Наодг: „Осимт, неколико странне Господе, присутствовала су на баллу сва наша отличши Господа, изузимашћи Врховногг школа наши Надзиратела." Изг овБ1 р]>чи видим-б , да трн -б у здраву ногу забада; *) или валада друге Србл4, кои су на днку и поност.

*) Неможемо се Браћо СрблБИ ! доволбно начудити , да се башт> у НароднБпгБ Србскимг Новинама, напгБ похвале достоинбж кр. ВерховнБж наши Народнм Школа НадзирателБ све еднако предт, Нублшомг нашомЂ „као некако пеца и ун и ж а в а" Пакг тб ! м - б путемт. и названБш Г. Наодт> (а штаНаодг значи? оставламо нашои миион НубиЈки

своме Роду, и кои такођерт. изт. важнм, нама непознатБ! причнна, доћи нн су могли (као шго е Г. ТриФунац'Б, при кр. Камерн Секретарт,; Г. Димитрш 1оанновичб , при М'кничномт> Ираву Актуарји, и новонаименоватБш Кондепутирацт. код г б Народне Шкоиске Депутац1е ; Г. Дам ^ановичБ, Г, П-ндтовичг, (Сенатори) , и други) међт. одличне неброи ? — А ,,између Србски Л4потица," вел^ онт>, „светлила е Племен. Г. Анастасла од-б Нако, као салнт, аиемт. међт, драгимг каменћмБ'*' — Не, светлила е, него светиииа 6 б 1 6 бјиа , да наст, е чести удосгоииа, и као ,,Д о м а ћ и ца," по желБИ свјш Г. Акц >онера , наше увеселеше отворииа. Баллг е отворенг са Србскимт. Маршомт., состоећимсе изт. Србски Н:фоднБ1 Ићсама, гласова за наше уво заиста наиумилши. Коло трипута се нграло; али ст. нолбом-б , душомт. н срцемт., (осимт. неки Србала) само — само одт. Г. Акцјонера,. и неколико Србкинл; ербо су се но свои прилицБ! друге присутствугоће наше Лепотице сбогт. тога у Коио ухватити и Србски поиграти устрЈчаваие, што су Н4му невеште , као што смо отт, нби и чуии ове речи: „Ао тужна, у коио да се ухватимт>, само да се осрамотимтЛ" говорити. — Заиста не само овде, но н на много други мћста, на жалостБ нашу, налазимо таквн подрекломт. Србкини -— кое се Кола као Коиа стмде. — Овако Наод 'б не веии, и чисто ме у сумнм доводн, да е онђ очевиднБ1и нашегт, весела сведокЋ 6 бш . И зато а веиимт>: што се добарт> гласт. разнео о Србскимт> Балиу, тБгцало се реда, ТБ1цало се играна мииогт> намт. Народ ногт, Куиа, то никоме другомт. , но самммБ родалшбивБ1мт> Г. Акцшнерима благодарити имамо. — ПБ1тамт> ЈоштБ Наода; зашто се туђимт, подписа нменомт. ? Ако е истина : што е казао, зашт' се стмдш, ако ии е иажт>, зашто иажна гиаса ? ! У Нешти. Божидарт. Живковичт>

на разсуждеше) мкшин да Ле кодђ Почитаемм Читатела себи уважен1е и заслугу придобмти, акоВерховногт> Надзиратели непутно вређа; него то насг шштб т-ћшидасу кр.Верховнога Пародш.1 нашн Шкоиа Надзиратели чиста дћла кодт. самога нашегт, БлагоЈтробногт. Монарха и Крала , не иначе н кодт, вмши Властш н вооб!це кодт, нашегт. Народа сг похваиомт, нозната ; дакле такове увредителне гнусности свак!И ће, кон Верховногт, нашегт. Школа Надзиратела иично познае , заиста ст. презренЈемх и негодован^емт. отбацмти, и надамо се у будуше да ће и Србске Народне Новине, отт> унрежденја већк еданпут -б престати, и.