Пештанско-Будимска скоротеча

скомт. друму, и савт> га 6 народч, радостно ; „оздравлио. ДанасБ га немогу више узнеми- | ривати, ербо се пеКв смркло, — садт. 6 тект. дошао, пакт. имаде «ажнв1 послова. Но су* Г ра чимт> сване терча ћу к'б н'1;м \ ; онт. ће јј И заиста помоћи, ербо е исто тако пода1>ан». као и храбарг." .() заиста иођи кч. н};м* , емнко мои рече с4доглавацт», — ;; К .осц1ушко нје шшп. никада никому помоћи одрекао. Незна се истина, откуда добмва средства, врбо е поштен I. , а богагства не лј ». Н о добротворн 1,1н Б о 1 "1> н()д'1>.11ое му на срећу и иомоћт, несретника ову могућноств. Захвалимо Бо1у, што 6 онћ овд"ћ, и будимо добре вол']>, а Тако су и учинили, и благји санћ затвор !о им1. 6 очи са сузама радосги натоил '1>не. (конац-в си^дуе.)

ИИСМО НЕЛИКОГЂ ФРШДР1ХА. графћ Шуленбергг изђ Ханновера мол10 е Великогч. Фрјидрјха, да му смна, кои већв две године као Благородннкт. служаше, за Чиновника произведе. На ово Фрјидр1х1> отговори му овако; ;; Благороднв1и, лшбезнвж БЈ>рниче ! Н самв изт. Вашегт, писма отђ 22. Ваше за скша ва1пегт> прошеше видјо: но а морам 'б Вама казати, да са.мв !О штб огдавна заиов'ЈзстБ нздао, да се ни «данв ГраФБ у .мош военну службу не прјима: ерт. они тако чине да кадБ едну и.ш две године у воиски слЈже, онда сл>жбу оставе , отиду кући, и само V ветарт, хвалесе. Ако дакле хоће ВашБ емнт. у воиски да служи, то му нинаиман^ ГраФство невреди; ниги ће онт> икада у чинк ступити , ако воиничку в^штину не научи. Л самБ вашт> молостивбји Кралв/ — П. С. СОбСЈ гвеномЂ Крал •ћвом "Б рукомг : »Млади Графови, кои ништа неуче, есу незналице у свим г б землама. У случаш, да би изт> едногт, ГраФа на велико удивленЈе шго годб бвјло, и да 6 бј онб свету и свомб отечесх-ву полезант, постао, то нека се он-б ништа на свое станјз и на свое благород-

I но рођен^ћ не узда, ербо то су само гата| лице, и увекЂ се гледи на н4гове личне засл^ ге.*

ШКОЛСКА В 1> С Т Б. Отг крал. ВерховиогЋ Школа наши Надзирателства дае се на знан Ј: да ћедуее иеколико Учителск1Н еербскш НЈтацЈа око Будима и Мохача у Будимскомг Дјштрјкту но окончешм первогч. нолгодишнег-в испнта испуннти. Сви дакле они Учителви, и совершеми Препарати, кои се садг безљ ухлебЈа находе, имаш се наидуже до 21-г-б Месеца Марта (по римскому,) и. т. сђ нужд »Б1ма прошен »ама (коима се свид];телства школска у припису прнклгочнти , и то, кое езБ1ке говорн н елн ожеиЗшт. нзаснити шора) кодх верховногЂ Школа нашн Надзирателетва пр1авнти. —

В 4 С Т Н. Из% Срема. Нанновје , наисвир^ше и наижалостнје крвно д4ло, у свету неделго 30. 1ануар1а на трБ1 1ерарха, случилосе у селу ПетровцБ1, Д1штр1кта Румскогг, у дому м^стногђ Свницеиика, на сл4дугоШ1и начшп,: Кадг е угогру звоно Благочестиве на собраше у домг молитвеннБ1и позвало, да са сокрушеншмг сердцемЂ н смиреннБ^мЂ духомг Творцу своемУ топлу молитву отдаду , по оному : „3 а у т р а у сииши гл а с ћ м о и Ц а р н> м о н и Б о ж е м о н!" Онда су два отпадника изђ зас!де као крвницн гледалн, кад'Б ће Свлхценикг у церкву отићи, за лагкше подло, гнусно н безчеловЉчно свир^по свое нам±рен1е у д!нство привести моћи; кое имг заиста по желБн, но можда спрама Тлаве, сретно нспадне. — И тако кадг Свашеникг у церкву отиде , сама куварица истогђ Свн1ценнка кодђ куће остане (буд)ћи е пре неколико година по несрећи удовБ остао) ко којои ов1и крвницб1 дођу новце н4ногг Господина нскати : но она изговарагоћисе да>за нкгове иовце незна гди су, отђ истб 1 несретнБика, невнна заклана , и на средг собе но землБи пружена, мертва ос гавлЉна буде! ! ! — Свл1ценик'Б пакЂ совершивши готренго кући дође, гди е пре едном, часа живу оставјо куварицу; но садг го сву у крви увалану застане. И ово се безчеловћчје у свануће илн гако рећи башт. данго н у средг села догодИ ло! да шта се на пустари случити може? Чудна и пре-