Пештанско-Будимска скоротеча

107

избору као ш го: II а з е б т., К а ш а л ћ , дпе сест^ице Главо—и НогоболгоЈОтокЂ 0Ч11О, и дрЈге драге маиенкос^и! Ио понаиболћ ми се доиаде витка нека девоика, к ок) зваше Сувоболш; мило 10 погиедахи беше: ерв бвиа в танана као свећа, бледа као свеКа. лшсеово сматраи^ досади,бацимт. очи острап и сганемЂ дрктати као, да ме 6 попала грозница. Шта ммслите госнодо, да самв онде видјо? — Смртв; као да И) в тко за данч. вернм д> ша насликовао. Зато јмоли одма Г. Месоцуста, да се шго пре одт. мене са своимт. грознћ1мн дрЈЖствомк ддали, и да се дотле баремт. неповрати на землш, докт. не би сие оно, што самћвид(о, з а б о р а в *| оА ти садт. кажи; драги Читателш; вли то бмла шала или збили ?

ЛШБАВБ ИСТИНОГБ СРЦА. ВеКт. е више сатш прошло, како самв ти ст. Богомђ остаи реко , а јоштб се ра. стати не могосмо: снђжне с у ши рЈ ке у моима дрктале, сгзнмм!. взоромт. у очи сзмб јои пилбш , р*ћ|нен1е себе судбе волби подвргнути и прве лшбве рЈжичне ланце раскидати, тврдо «станло. -- Милоше, проговори она на сатт. повазивашКи, гледаи време, како тече! — ПоноКб 6 прошла — о беодоро! допдсти ми да 1 оштб бдан "б срећант. четвртг часа у кругу твомг провести могј , шштб едант. четвртт. часа, кои Ке ми у овомт. животу послЈјднбји , — среКанћ! — 6б1ти. веодоре вреле с гзе сј ми на рЈке каплн. ле дркгао сј.мб ; ерЋ ми е чиста сузна роса руке квасила. 1оштб ме е еданпутт. на време опомен^ла: у одсудителномЂ часЈ она е више присЈств1Н д\ха имала него н. — веодора 6 Јстала, рЈке изђ мои мирно е изплела, сјзе сј јои сасЈшене бмле, гласг ши Н1е дркт ао кадт. е говорила: — Лшбимт. те чистомђ и светом -б лгобаВл К); пла.мен г б оваи никаква завистЂ угасити

не ће; повин\имосе сјд 6 и ; даће Богђ бол-ћ дане. НисадгБ имао досга снаге речи проговорити, ецашКи растали смо се. Не, она мене никад ћ лгобила 1Пк, овако самБ у себи размБии.швао - кући идјКи , како бм могла тако спокоина бвпи садЂ , кадЂ самБ е носледнБЈи п; тђ срцЈ прегрлш; та она е едва неколико капш СЈза иролила. КјКи самБ доспео, и наново прочитанЂ шче до6бјв но писмо; „Милоше! нема више надежде" гоче ми отацЂ овако проговори: „краи ми е! ПламеновићЂ те лшби, алЂ Јзео е на јмђ , да си срце твое дрјгомђ поклонила. Новце кое ми е позаим10 , непр1нтелБСК1и сад в ишге. Овомђ ше дрЈгш ЈЗрокЂ, него твоа спрамЂ нћга ладноћа, ако м у не дашЂ надежде пропао сзмб ; врЂ безЂн ^говм новаца пасти морамЂ. Говори, Оца ћешЂ избавити.илЂ ћешЂ га оставити ? говори!! бсамб ли могла размвјшллвати , ? и тбј, кои ме лшбишЂ, би—ли ми мого советовати, да срећЈ мого несрећомЂ Оца кјпимђ ? заиста не! жертвовала самБ себе, жали ме; ерЂ мон в већа несрећа, тм ћешв ме изгубити, алЂ слободанЂ остаешЂ, а-н? морамЂ се тебе одрећи, и онога бмти, кога не лгобимЂ. Сј тра ћЈ са ОцемЂ у Б. .. пјтовати, ди на н«сђ ПламеновићБ чека, довече ћу сама бмти, дођи, да те као слободна гоштб еданЂ пј тб видимђ .; Оеодора.: Не! немо гV се тужнти, Огчиноп. своелшбзн в жертва. — Сретнје дане очекиваги не могј : та ПламеновићЂ е само 50 година — Дрјии данЂ ј II саиБ нЈговао. II. Три месеца сј прошла већЂ како смо се растали, три месеца кон самБ у п\тованш провео. — ТЈга ми е растла- Мзђ мећђ тогђ времена Оеодора е бадава трЈдила се изнаћи начинЂ, коимђ бм се лк>бве лепЂ санБ у дћиств1е привесги мого. — Пламеновићв се ј ХамбЈргЈ бав1о, а н се у Огечество вратимБ. ПламеновићЂ кадЂ е чјо , да самБ ј Отечесгву, -иише Оеодори, да одма ј ХамбЈргЂ кђ нћмј иде, она, ма да