Пештанско-Будимска скоротеча

111

ту мора душу лчител-ћвЈ обузимати, да онћ може невиностћ и чистоту пов^ћрене му д -Јзце иии учеиика ц1,нити,и4говати и сачувати. РадостБ међ' дЈјцомт ,, задоволвство у нБЈовомг дружству, мило Јплетан-ћ у нвјова дћтинБСка осћКанн, мбпцл^нн и игранл есу главне потребе Учитеи-ћве, да на душу дћТИНБСКУ СТ. КОрБ1шћЈ Д^ИСТВЈе. У КрЈГЈ свое дћце или Јченика держи добарЂ УчителБ да 6 срећант.. Онт> се радо међ' НБИма налази« и безт> сваке гордости стЈпа јнбиноколо , да ји одћ робства одучи. Нигда витк1и и претеН1И УчителБСКж ирутЋ, него отеческе лгобави и достоинства пуно сб д-ћцомт, посгЈпанћ онј мј лмбмвБ и поч!! ган'1Ј до 6 б 1Н, да га Јче* ни цб 1 н^ћгови као рођ»»ноп, свогђ отца сматраги мораш. Тако дакле може онт. и све оно јчинити , што в отацт» честигт« са својолп, д г ћцомт. V станм извершити онда, кадт. напротивт, сила и одвсКб строги закони одт. дћце или прнтворне или нечувствене и јог^насте ученике чине и робску имт. дјшј гн"ћче. Но н то при.\г};титн т[>еба, да се У. чителБ и одт. тога своиски ЧЈва , како да га прекои ^ћрна мекоћа сердца сасвимт. тако не подЈ ;ти. да и саит, он- б • дт. разумноп. Учитеиа противт. свогт. зпан1а и , остоинства д г ћтетомт, не посгане. 2.) УчителБ мора имати достоинство и постоннство. Акп се жели то, да „воспитанје" напредно бЈде ; то пређе свега треба УчителБ да ,почи т а н I е <г одт. свои ученика ужива. Ако лп пакт, Л чнтелБ самт, <>п» свое науке н|;ку лакрдно нрави, самт. слабости свое одкрБша , и V < вом б п[»едавншо и владани) непристоииости и простачства не иаб Јиана , ако салп, своима р1,чима ДЈирннмт., постоинммт, и р4нпи гелнБпп. начиномт.. силу недае. то наскоро постае лоптомч, свое учећ^се д"ћце. Постоанство вол4 н<*обходимо е нуждно. Царанно 6, да се овд ћ она педантичка надЈвеностБ неммсли, сђ К010МТ, многи ЛчителБИ међ' Јченике и у 1нколј СТЈПаК), пакБ ст. по хигнјтнмч , и начуКенБгмт, носомт, на силу уважен1н себи траже, и тако себе на подсм-ћхт. измећу; него се овд^ћ он» опред ^ћлителностБ и изв^ћстпостб у послованш подј азЈмћва, ст, котмх

се оно, што в задано изЕершити мора, и од% кои се кикаково твердоглавство отети не може. — Свагда постолнт. будући Учителв нигда нетреба, да самовт, себн противослови, нитн треба да то дакаст. дозволлва, што сЈтра недопушта, нити да часк. мекано са Јченицнма свои.иа постЈпа ; него дужан^ е свагда и словомћ и д4ломг еданг и истми да бЈде. Гд"& озогћ постоанства аема, онд4 се н4ка неизв^ћстностБ саобштава ЈченикЈ, кои сб тим1, празу м^рЈ свогг владанн ц"ћло пов^ћреггћ н самомт. себи и свомљ Учителш губи, и управо незна, шта в чинити дЈЈкант«; врт, ее не по познаномт.^ и изв-ћстномт. ду«ност1и чертежу, него по непостонномт. СВОвВОЛБСТВЈ н кепостижимои ћуди едногг Деспота — Учитела управлати мора, и тако полаже ј себи основј за онј безхарактерностБ, кон мј гареко цћлог-г. живота несрећЈ разплођава и распространнва, 3.) УчителБ народнБЈи мора нмати озбиЛБНОСТБ и Пр1НТИОСТБ. Постоннство Учител-ћво нигда не треба да у Јпорство и своеволБство пређе; брт. ово сердца учећесе д'ћце одт. Учителн отуђуе, робскш страхЂ рађа н неповолБну покорностБ одђ ученика на силу истеруе. Страхт. ни а у лшбави, но права лшбавв страхт. протеруе. Жестоко каран-ћ и виканћ, строга средствз кажнткнн могу кадкад -Б распушгеногт. ученика у нћколико поправиги; но права УчителБка естБ сама ЛшбавБ, коа се не само у умилнтомт. гласу показуе. но кон и у кажнћнш разумну озбииБностБ употреблше, код д ћцм неопрашта, но покраи тога многе погр ћпЈке д 'ћтинБСке живости нбинои приписуе, кон многе д "ћтинБСке послове за знаке невалнлства не держи , коа строго, кадт, срећа д-ћтинн изБ1скуе, изобличава и каштигуе, но покраи тога нигда душу дћтинш не гн ^ћчи, и у ланце е робске не окива; него шта више, на го иде, да читан -ћ, учен -ћ и школско изобрнжаван'ћ за ученика пр1атант. обБ ^чаи, мила забава и сама себе награђавашћа раднн постане. — »Тшбавт, дакле нект. е усвакомт. Л чителБскомт, поступкг. Она нека управлн Лчигелн при свакомт, ' сердца д г ћтинн пажешо, накт, ће онда онт,