Пештанско-Будимска скоротеча

113

Мађутммт. брзо дође кт. себи говорећиб л^пои Д+.ВОИЧИЦБ1: „Д +.те мое, за ову поскXV гке.по бм какавт. спомент. одг. тебе, одг наи .гћпшеп. твогт. цвћћа избери ми н ^ћко-

иико." Д-ћвоика му донесе и радостно проговори: ,г / ^ х ' ћ зашто нисте ран1е долазили овазш, Т е бв1 мон мати може бмти и садт. шштб ијцвијп , и не бн трпила ни у чем'1. нјждј." „То е све д-ћте мое, врло ићпо, тм имаип. попггено срце, и зато ћу те и више пута по\одити. л „Али Господине! — проговори она сва застиђена, гледашћи дукатт., кои 10и е Наполеонт. у руку стиснуо п Н за оволико новаца не могу вам'н доста цв'ЈзКа надавати/ „Тм се о томх ништа небрини," проговори Наполеонт., продужуЈоКи свои пут%. Бми.пн по краткомт. времену дочув свогт. благод"ћтели Ихме, и н4гова слава и несрећа врло !ои се срца косну. По истрчешо д»а дана, опетн 6 пос4ти Наполеонт.: али садт. праКент, од-ћ више свои пр1ателн. Емкин понуди ввкшке ове госге смоквама, цв-ћКемт. и вришкомт. водомт. коа изк н-ћне башче извираше. л Вв1 нидите, — рекне Емн.пн Наполеону — да самБ ВасЂ изчекивала; али сожалуемЂ, што бол-ћ васт. нисамк могла дочекати , иначе 6 бј ц!јло мое благо кое сте ми поклонили, потрошити морала. „А п, рекне Наполеонт. мало 6 бј те пок арао ; што збогт. мене толику бригу водишх. Н ништа друго не илБ1скуемт> одт. тебе, кадт. 1'и дођемт., но н ћколико смокава изт. тное башче, и едант. напитакт. воде, брбо знаи да са мв и н старБЈИ вои никт> као што е и гвои отац-в 6 бш , и да онт. не може себи свагда Лађати вришкомт. водомћ и смоквама. Одт, овогт. дана Наполеонк, кадгодБ се чо овои краини проодао, никад 'б н1е пропуСТ1 ° колебу ове л1;пе д -ћвоике ноодити , и 1ам ° Н'кколи1;о минута забавити се. ТадЂ е ( 6б1чно д'ћвоика станла на колебни врати, ^'ИлавакЉи се сч. набранимт. цвћћемБ. Ал' "о краткомт. времену Наполеон-в разбо' е - ^рдт, чега се доцше и престави. Кадт, 8 видиа дћиоика, ди е неудостоква н - Ј јн - б

лагод-ћи свога подворенл, сама е одлавила сваки дант. у Лонгводт., ди се о ста н10 Нополеоновомт. изв-ћсти ; и кодт. н'1зговб1 л10д1и свагда по едну киту цвћКа, да бм Наиолеону предали, оетавлишКи, жалостна се враКала натрагт,, што милогт. добротвора свогт. не може да види. бдант. дант. сћдеКи у свотои колебицн! чуе лупу одђ кола, изтрчи на врата, и опази приближушКегт, се Наполеона.

вли

дћте мое,давелику пром4ну видишч. на мени?" — „Заисга — рекне дћвоика — заиста здраво стесе нром'ћнули, али Кете се ВБ1 и излечити. „Надамт. се д кте мое, — одговори онт. сумнително, ал' бнмо како му драго, данаст, самБ тебе же.но виднти. „То рекавши сиђе се ст, кола, и ст, великимт. Трудомт.. вукуКи т-ћло свое, дође до колебе; овд ћ сћдне, и руке на прса метнувши рекне д ћвоицб1: ^Донеси ми чашу воде д-ћте мое, вплбда Ке ону ватру загаси ги, коа ме изну гра

пали. Вода себрзо донесе, и чимт. е поше. Л1 ца черте, на коима се смртна мука виђаше, мало се пром-ћну. „Благодаримт. — рекне, руке к' небу дижуКи — благодаримЂ на ОВОИ лћковитои ВОДИЦБ1 , кон ми е сву болк) ублажила. Зашт* се пређе сет1о нисамБ да ове воде ијцугб . валБда 6б1 .... али сад-1. е веКт. доцканЋ!" „Н самБ увћрена, рекне Емил1н одушев.гћна, да Ке вамк ова вода помоКи. Одсад-в Ку вамч. сваки дант. <>не коде доносити, и ова Ке васк и излечити а „Мене излечити? одговори Наполеонт, — никадЂ ни до вћка. Не дћте мое, тб1 ме садт, посл "ћдНБ1И пут"Б видишђ. У мени лежи болн, коа Ке ме у гробЋ отерати. БудлКи те више нећу моКи видити, мое спрама тебе наклоности едант. спомент. желимЂ оставити. Ст. чимч. ти дакле могј пОхМоКи ? с У сузама топећи се ЕмилЈн падне му кт. ногама, ишт>ћи н'ћговг благословг. Велик ]и оваи мјжђ страшно е колебан^ћ унутрашн'ћ претЈлно; прси му сеодмараше, очи кђ небу управи, изг кои су сузе каплнле. Ру