Пештанско-Будимска скоротеча

115

п р еК о вакац!е кодђ кућв време проведЈ, опетч. кдћи довезе. Мј 6 јдј Н и , да се ово у Цетро†пост* догодило, а нашт, Кнезт. неж ,»иећи V путу раскошнимг иоказатисе, ктоДЈ у да бм 10ШТБ кого краицар^ и кјКи сб пјта донети могао, цћлогЂ свогћ до П жуна пјта ран1осе са сјввјмт. хлЈЈбомт. и бћлмлп. .нкомт.- М тако V свакои гост10ницв1, кадт. в ма, поредт. кога годв сћо, или сб кимђ годв жс.ио иоразговаратисе, свакји е, чјднммт. задајомк б-ћлогт. ЛЈка гон^нт., отма нодал4 отч. н1,га бћгао. А Кадв у П ожјнђ дођЈ, тј га момакЂ Посланика Славне Сремске Вармеђе на Д^етЈ позове, и тако ст. нвимт. се на Галлерјго попне; но и тамо КнезЈ и мастномЋ нћговомт. кожјвј иочеств Јчин-киа буде, и св пЈта мј се све Јкланело. - Кадт. с ј ј повраткЈ већв близу Иеште бвЈли, онда онђ говорити почне: Господине! баигБ Вамт. благодарим!., што сте ме за коч1аша погодили, барт. самв вид!о Д!етј , и 6 б ! о на Д1ети. ПакЂ како ти се донада? занвгта га Господин%; Ао, врло л^по ! учтиви некилгоди; какон дођо, а они се сви Јклонише , и мене напредт. пропЈстише. Господинт. га на ово далћ ЈПБЈта, а зашто? не знамЂ , рече. Јправо; ал' валвада зато , што самБ КнезЂ, а сб Вармеђскимт. Катаномђ идемг. — Ше зато кЈкавче! већб видишђ , да ти се мистб на кожЈву Јчварила, пакг нитко са отличномт. и чисгомђ ха.љином%, Н1е радт, о кожјхб твои да се очеше. Него кажи ми, шта си видјо на Дјети? дал'Ј> га јпб !та Г осподинђ . Кадг салш н дошо, онда е еданЂ Свештеникк у сто, пакт. говори мнслимт. нигдарт, кран. — Кадт. посие вдант. КармсђашЂ поче опетт. валатати, Свештеникг јситни пакт. седе. Све е добро 1\<споД»не, само е то едно рђаво. Шта то? Што ни самв ништа разЈмео. (сообштјо М. Р.)

Д 0 П И С Ђ. ИзгДалмацЈе. Овде е пре пришествја Н. Вш®окопреосв. Г. 1ероееа Мутибарића садашн-ћгг чишегг Епјскопа како у Церкви Задарскои тако и у ш колама веиикји иеред-в бно ; ербо су Клнјицм у церКв У весма касио на утреннш ншли, и тако хштећи да

бн се опетг нзђ предмета учебин приуготовили, Б»г осиу;кен1е су весма сокрацЈаваии, сир]>ЧБ оставинли су Полуношјннцу н первми часг ; а и оно , што су читали, све су тако скоро читали , да текг што е еданЂ отђ едне стране почео едно чигати, већг е таки и ДругЈи сћ друге стране почео друго читати , и гако утренна, коа бм нанман); еданЂ чаСБ траати морала , н1 више отђ едне четверти часа траала; а и како ће тралти дуже, кад* Канона ннкадЂ ни су хотћли читач -и , него само су Катавасда ионли. Пакг кадг е то тако, гди 4еее КлирицБЈ моћи своме Званио научити ? Зашто не бш сви Учителћи Клиршалви у Церкву на св. Богослужешв ишли , и онде свое Ученике унравлали • Кром-ћ тога овамо и Пароси свого дужноств како, треба, нису отправлнлн; само за прим^рг засадг овде приводим -Б да е едаш. Парохт. у присутствјм садашн^гт. Г. Ешскопа еданг Парастост, весма накратко соверпно тако, да е само мало н1>што поао, а канонг при писаннми сасвимг изостав^о : за кое га е Г. Етскопђ опоменуо, да то у напредакт. више иеусудисе чинити. Све ове недоста-гке садашнБ1и Г. Ешскопт. сђ краинбхјгб своимћ иегодованјемт. нримћгше . и аб^е е запов-ћдјо, да се ништа у церковиомт. Богослужешм неизоставлл, но да се све по пропису совершава. Ревнивии Г. Ешекопг самљ у своши саали сваии даиљ дае средствЈем-Б свога Капелава и три Клир1ка утреннм и вечернм совершавати, и кадт, присутствуе у церкви на св. Лгтургш, кое Онђ сваке недел$ и праздннка чини, то недопушта, да се „Бла гослови душе," као што се досадг чинило, изоставлд. Ктому, похвале достоиини ВБЈШеспоменутми Г Ешсконђ издао е заповћстБ, да свакш КалугБерћ у свое време има чиино у церкву ходити. И вообше за ово кратко време Церкве су сасвимЂ друпи благозрачнми видђ добшле. Да Богт. поживн нунохвалног -Б нашег -б Г. Архшастмра на много л-ћта здрава н неврдииа , да ночегу свом красну и полезну ревностБ нродужити може.

ТУЖНА В4СТБ, [сђ Границе] ОпетЂ грдна и претужна за родЂ Сербскји жертва! — У Земуну 20- гб ФеуруарЈа г. г. пршмивши св. Причестће унокоиосе у врућицм 68-ме године д4нтелнсп, и важногт. живота свогб , Благороди. Г. Вас