Пештанско-Будимска скоротеча

130

сгћшл .такова е и кодт. човека. Много природе и мало кнвига, више искуства него учена ороизвело в у правомЂ смвгслј славне и изрндне мужеве у свакомЂ чинј и станк). Д4те наипре мора ону землк), гди с»* родило , као и произраштен1а , животишо и лшде јчити познаги, иакв онда странне землћ и дрЈге тчмо находећесе нуждне ствари; иначе бм ће изђ н ћга папагаи.

Ш СТОСЛОВТ> и СОКРАТЂ. Пустослов -б. Охђ ! одвећн се радуемт> 1лто самк имао ту срећу сђ Господиномђ упознатисе. 11о имену, и рагоеиномт. похвале пуномт« глаоЈ, отдавно нознаемБ Господина; но лично никадт. ни самБ досадт. имао срећу Госиодина видити. Одн неколико мои добрБ! прјнтела, кои су код-б Господина .Ученицв! 6 б1ли , чуо самк да е Господинт. врлостан 'б и учент. човект«, св тимт, више сад -Б радуемсе , да самБ имао срећу то и искусиги: — а међутим-в и замолити могу Господина, да ако времена имаш, и мене у число свои ученика причисле, опред'ћливши ми часове у Краснор-кчпо. Ел' да ћете учинити Господине ? А н ћу вамт., што захтевате, свесрдно платити. Сократт.. То све може 6 бјти. Пу стословг. Зато се особиго радуемт,. ,Надам 'б се, да ћеду Господинт. самномт. задоволБНИ 6 б 1 Ти ; само изволите Господине опред±лити , колико да вамт. плаћамБ на месецт., ако ћете се самномЋ свакш дант. по едант. часБ бавити, Сократт.. Двапутт. онолико, колико други. Нустослов -б. (Удивл-ћнЂ гледећи Сократа) — — - Како, како! двапутт. онолико, колко други? И зашто Господинт. од-б лене захтевак) двостручну плату? Сократт.. брт. Господина не само краснор -ћчивБшг 6 бгги , него и ћутаги треба учити. превео (Млад ићБ.)

КЂ ПОВЂСТИ ХВАТАИЛ ХАРИНПИ Ако пов"Јјстб т рговине и .морепловства кодв новји народа промотримо. то ћемо наћи, да су Ршбари Фландрјиски, Сееландскн, Холланд<-ки и Фр^изландски нриклгочивтисе лаганммн отђ Шо тгјчески Приморн огискивагоћимсе лађицама, тект. отт. почетка деветнаестоГБ столћт'|а у ловн харингји нзилазити почели. Напредованћ ове полезне 1ндусгр1е бмло е дј »же време опустошен1нма Норманна предупређено; но к^дт. су се с&верни Варвари у Норманд1и населили, и тиме морк мирна и сигурна постала, то опетћ слободни ФлемЈчески Гмбари даивна свон ради харинчи н.говени предузму. Велика мношина харингш, к го они сваке године кући донашаху, наскоро имт. нк1ову зе. млго облагопосн^ши, и у мно10 бол'ћ станк доведе. Ова нкгова рвгоа продаваласе у свнлп. НшдерландскимБ предћлима, као и у ШгарД1И до самогт. 1сла де Франсе. Такођерт. види се, да су Фландри, Холланди и Сееланди гоштб 1320 године ст. харингомн ве* лику и надалекопространу терговину води.ш Године 1397 тако е много харинге хватано, да се већв н1е знало, шта да се сг нбомв започне. Исте ове године живго е у Б1ирфЛ1ту вдант. младБШ РБ1бар-Б пунт. сердчаности и отважности, кои видећи да н"ћгово свакогодишн4 приуговлеше и прискорблен1е само за кратко време трае, пакт. наскоро изчеше, заклгочи дакле, да 6 б 1 веКу хасну имати могао, свого харингу, кого 6 иначе онуда евтино продавао, у странне землћ каквимт. тб 1 М ' б начиномБ преносити и тамо продавати. — Тако онђ о овоме ду» е време ммслећи и покушешн чинећи , наипосл^ изнађе едант. начинт., како сб харингомђ сбогт. веће свое хасне да ноступа, коме ноступку мб 1 се данасБ већв више не дивимо, ербо намт. се као простБ и познат^ врло лагкк 6 б 1 ТИ чини. Но будући да ВМхелм г Б ВаикелсБ о д^иствјго свогђ нам!Ј" шлћногт. поступка 1оштб н1е 6 б10 осигуран1» то га Н1е хот"ћо пре никому сообшгити. Д 0 ' кле га самБ ма и са штетомЂ свогомт. н е искуси. Тако, кадг су н ^гови пр1нтелБИ и другови Х1итили, да свое 1397. годиае и°"