Пештанско-Будимска скоротеча

№

Сва се земли одт> етраве за.ноии, Дунавг, Сава изт. Корита скану, Поиадаше Турцм у несв^стн. А над'Б тамомт. небо се сагнба, Бииже кт. земии, н к-б страшномг огнвишту. Из 1ј н Ј .гђ душа Светнтеиа викну: „Берже кг менн у в4ниости крБмо , ,,Да заедно страшнБш судт. чекамо, „У весеиомЋ б.чагована в4нцу " Изх дима се чудант, пиаменљ нви Пак -б се кђ небу крозх обиаке в1нну, Сединн се сћ безсмртнБиљ начелои -Б, Оста пусто душману огнБнште! С. МниутинЂ.

ЦРНОГОРЦМ. 1стор1ческа повЈјстб изт. наинов1егБ времена (Чески отт> Нрокопа ХохолуцЈека.) (продуженје.) Д1збави ме, драги!" прекинг Заида н&гово ласканћ. „Шта ти се догодило Богинбо моа? а к.шкне бвремт. нешго гласте. „Ћјти "! шапне му „Заида, Сезирт. Мостарски — еблиза*) га отнео! — послао е по мене Османа**) Бега Зворничанина, да ме сутра у н-ћговт. Харемг отведе." „То неКе 6 бгги никадг ! а повиче бвремЂ срдито, Образи му се запламте и загрли свок) драгу. „НеКе, о неће то тако бшти, голубе мои ! с отговори Заида. „И ћу сб тобомБ бегати; твое огечество и мое ће бмти!" рече отважно. л Заидо1 в кликну бвремБ плкненћ; радостб пресече му говорБ. ^Чудишв се томе, Анђелу мои? Л самв све преправила; имамБ клшчене отб куће и от"б ко»н )ШНице . а — ' ^На шта то? и „Ако буду за нама у потеру ишли, лагше ћемо утећи; Г^мза лети г.ао стрела —

*) ебииза, значн нечистни духг**) Таи е мир*Б учинјо међу ВезнромЂ ХерцеговскимБ и Бладнкомљ.

узми Г&изу, лагко ћешБ е познати; она е бела као снегљ, а око 1ои весело као у газеле. # бвредхБ се заммсли. дЗашто си се тако замв10Л1О? л пвгга га Заида. „Бол-ћ е да се одавде пожуримо 8 вели она увативши га за руку. „Заидо!" вв1кне оваи, девоику задржавак>ћи — л неће Црна гора пр1им Ноганку!" Девоика сва пребледи; л^гтши болн јоц се на анђелскомБ лицу поави. — ЈГ \ллахБ" уск.шкне она , и упрла на шнака око, изб кога е велими 6 олб севао — очанн1е, смртн. дЧуешБ ли ме драги мои ? г шапта она дСтакли ти се за понсомб анџарв, уби ме, а у МостарБ не идемБ. . бвремБ бацн се предБ н ^ћне ноге, и сгаде 1ои н4жне руке лшбити, и плачући молити е, ; ,да се покрсти „ОкуУ отговори дћва, ; ,твои Б огб 6 н мои Б ог б ! к бвремЂ скочи на ноге. — \ „Чуи, Анђелу мои! к рече отважно. „Тш морашт. вћровати Бога Отцз, кои е сотворш небо и землт а „Ои Аллахт.! оћу, к отговори дћва прекрштенв1МБ рукама. л МорашБ вћровати 1исуза Хр1ста" настави младићЂ. „Оћу, оћу!" тв^рава га д^зва. ;; И светогБ Духа I" придода бвремЂ. „Вћруи ми драги, да оћу!" ; ,А и пресвету Богородицу ?" запмта е дал"ћ. „О АллахБ!" повмче она, „то е Б огб лшбови, — в^руешБ ли га и тб 1, лшбезниче мои ? г „ВћруемБ I" отговори бвремт., и неколико пута прекрсгисе. „Твол вћра е и моа, с рече она сасвнмБ му предана. бвремБ радостант. загрли наново обраћену Махомеданку. ; ,Тако, Заидо, нишга намк више на путу не стои. Отворена сУ врата у отечество мое, — ^аи да бежимо. ; ,Да, да, бегаимо мв1! а согласисе весело Заида — „но пази драги, докб не будемо на полШј иа онда нека гоне орда п °