Пештанско-Будимска скоротеча

-18

бицом7. гпутн пре, него што Не дворт, свои посћтити. Тко ји « годб на НУТУ срнтао, дивш имт» се; момцм су завидили (5ВЈ>ему, а Заиди ,1епе Црногорске девоике; шта више, и сами сребровласни старцв! поФалћИвали су бврема, што е тгко храбро изк душманске куће заручницу отео, као што се правомт. Церногорцу пристои, — едине маике таино карале су гонака, што е туђу девоику предпостав1о домаћои, ибудућие свакш желннт, бмо знати , шта ће томе Владмка рећи, улазаше (звремт, ст, великомЂ иратнбомђ у ,Умачт>, „Светми ВладкЈко!" — проговори бвремт. сгупивши са лшбезницомт, својомг предт, ВладБ1ку, и иоклони му се учтиво али поносно, — „отишао самБ у непјпнгел-ћву кућу по жену, ево в! Она жели новб ! шнака ма*ти 6 б 1 Т и , да не 6 бј Церна-Гора Турчину у шаке дошла." „Шта велишт«, бвреме?'* рече му ВладБ1ка, — ,,та ова девоика и сама е Туркинн!" ,,Она в-ћруе Бога Отца, 1исуса Хр1ста, св. Духа и пресвету Богор диц»" — изаснисе бвремт, — „Свештеник-к покрстиће е и научиће, како треба крститисе; — па шта ћешт. више?" „.РецБЈ девоико" — Владмка рече окренувшисе кт. Заиди — ,,вГ исгина, да тбј желишт, Православна Хрктанка 6 бтти ?" „Шта ВашЂ ФарисЂ *) в4руе, то в^руемЋ и н и зашапта Заида. ж Х мћ — .то е све добро" — рече ВладБ!ка мало замвшЈл^но; алт> у едант. ма окрене се кт> Еврему сћ овб1М"б пнпанћмт,; д зашто си наше девоике презрео, и жену тражјо кодтв душмана?" „СветБШ ВладБ1ко ! в отговори ватрено Евремт, — „врло ми се неправо чинило, да опаки Мостарскш Везв1рг ову красоту притажава , — разсуди само!" Иа то дигну Заи ди покрмвало сб иица, и она, будући су е илоги гледали, заруменисе као пурпурт, отт. биагосклонно!;!, стмда. л Суди сад-Б, нала-

*) Фарнсв ГОиакг, Ах1лич. Турск1А.

зил' се на землки мил!е, лешие и красже што отб Ахметове кћери Момцм су от 'б удивленјн ускликнули,а старцБ1 Фалили лепоту Заидину, коа сузама обливено лице у Евремова н г ћдра сакрје. дПраво имашт, Евреме, добро си ураД10. в веле другови н4гови — „Светии В аДБ1КО! испуни му желш; к вктали суна свога Государа, кои е, бринућисе о Клагу свои Поданика као правми отацг.са страхомт. неким% разсуждавао о жалоетнммт. сл-ћдствама сбогЋ огете ове девоике. Но Владмка погледнувши на НародЂ, знашћи ћудЂ н^. гову увиди да му попустити мора. Дакле Н1е смео иротивитисе захтевашо Народа свогт, „Све е добро, лшбезни мои" — рече Иароду поклонивши м у се — „и а тако мислимђ као Вв1; само нек' ми Еврем -б на едно пв^тан^ отговори." „Добро!" повБшаше сви едногласно весело плескагоћи му — „пБЈтаи Господару нека Евремт, отговори I" ; ,6си л' Евреме ту целу стварг добро прорешетао" — ПБ1та ВладБша заручника — „еси л* промБ1слго , да ће се Мостарсши Везир -Б збогтј отеге му заручнице Црнои Гори осветити ? бсу ли дужни землнцн твои подносити нде тебе ради ? в „Еи Господару — рече Евремг горделбиво , — сви за еднога и едант, за све, тако су увект, мб 1С лили Црногорцм. Нека дођу Турцм , ако им 'б е вола — мб ! ће.мо \к све до еднога потући, плћнићемо ш, а наша ће младежт. имати веселу едну забав\ 6л' тако, браћо ? а запвца Евремт. обративши се скупштини. „Тако е, тако !" ускликнули су млади Црногорпм „и тако намт. е дуго време, треба да мало поиграмо!" „Тако дакле нек' буде ! к рече решитеИно Владмка као преморант.,— „Заидо, Ахме* тово дете: тб ! си огсадт, слободна кћи Цр' не- Горе \ и СатимЂ е преда нестрп -ћливомч* Еврему подђ заштитом -б целог-Б Народа. „Да красант. ти е Евремг момакт., Р е ' коше старцБ1 — „и наша деца су баШ 1 ' прави ЧЈ Јгогорцм" --- гоеоре едни — »баиЈ 1,