Пештанско-Будимска скоротеча

144

Заида, и као без\ мна полети мужј . „Т ко • ми е отца убш Ч и запмта оиа, хватећи Е- ! врема грчевито. „Сганко \ и отговори Евремт. тавним% глаСОМТ ј. „А тн? а запв1та га кроз-в 11.1 ачк нешто аснје. ,,Н, н чекам-в крвну освету; ерт. ни самв Станка саран10. а — Заида више ше чула,узг Еврема се препадне, после дугогг времена дође опетт. кт. себи. ; ,Мои отацт> 1 и то су прве и едне бБЈЛе речи н4не, — више, за изразити бол-в срца свогђ , ше могла наћи: него загрливши Еврема тихо е плакала. Ова нотаина жалоств виђаласе на н' Ј шом*б лицу, и сисала 1ои снагу живота. (продужитн ће се.)

НАПОЛЕОНЂ М АДМ1РАЛЂ БРБ1КСЂ (иродушенЈе.) — „Мои Господине/ — возрази Напо- ј леонг, кога тихостб Адмиралова чинаше се да све више и више побушое — „н самв Вама запов^стЂ издао 6 бјо ; шштт. еданпутЋ, зашто ш нисте испунули ? в — „Наше Величество, н ни самБ хт1>о, да се мени погибелг Морнара и храбрБ! наши воиника чрез 'б ц-ћо живогб мои пребацуе. л — ;) Мои Господине" — продужи Наполеонт., кога хладне ове Брвшсове речи све већма у лштостб приводаху в ногомг о зеМлш ударашћи — „сл-ћдства мои запов&стш само мене се ТБ1чу; шштб еданпутг, послушаите, посл'1>днб1и пу гт > ево ВамЂ заповћдам -Б/ — „Ваше Величество, а послушати нећу," — д Господине Мои!" — муцагоћи и с-б дркташћимт. устнама проговори НаполеонЂ — „В б 1 сте ... еданЂ. . . безсрамнми човект." Ири ОВБ1МЂ речма приступи Царт. АдмЈралу ближе претећи му сб канжшмг, кош « шнјтђ у рукама имао. ВрвшсБ отступи

два корака натраг-в, савг побледи и прехвативши рукомт. за шпаду отговори му: — „И се надамт., да Ваше Величество нежели нити мене нити себе изругаваги!" Нремда е Брикст. слабогт. 1"клесно1"}, состава и врло малент« 6Б10, то се ипакт. чинјо онђ при изговору овбј свои речш голЈатомт. бв1ти. Сви околосто^ћи чисто се огб страха укоче. Царт. немБ1чућисе, свот руку, као да су е грчеви хватали , натрап, повуче, и бацв! свои погледк на Адм1рала, кои при свомн огличномћ столшо заостане. Свак1и е мб 1 сл 10, да е БрвЈксв пропао. Наипос .гћ бацм Наполеонт. свош канжпо далеко одт. себе. А БрБ1КСЂ опетк свош мишцу у нређашнћ природно станћ ставивши само ћутећи и гледећи очекиваше гологлавт. р^шенЈе ужасне ове сцене. — „ Г осподинб Контре-Адм1рал1. Магоне/ — рекне Цар -Б хладно — „ В бј ћеге оваи часЂ настонти, да се све учини, што самБ н одготросв запов^дш бмо. „А што се ВасБ тмче" — Господине мои , и - настави ј речт., едант. коракт. Адмјралу приступившн — „ В б ! ћете 10ШТЂ данасг оставити Вулон4. За двадесетв и четв^ри часа знаћете, шта ћу за Васв наредити." Кадт. се потомћ Царт. мало поудали, н - ћки Генерали , између кои и Контре -Адмјрал -б Ма1 онт., притискиваху БрвЈкса за руку, кош имт. е оваи при полазку своме пружао, рукушћисе сб нБИма. Ово и Наполеонн смотри, но онћ се учини као да н!е ни прим'к* т '10. —■ Оваи славнми Адлпра.п. у Парјзу друге године преселисе во в-ћчноств. Онт. своЈои удовицм и своши д^цв! никаково иманћ неостави, развЈ; спомент. краснв! и похвале достоинб ! свои заслуга, и еданг, наи« благороднш Характерг, сђ коим1> се заи* ста ФранцузскЈи Морнарт. подичити може. Међутимт. се нареди, те Флотту, кок> Цар-в захт"ћваше, изђ пристаништа на мор4 отисну; али текљ што су се перва уређи* ванн започела, то се мор"ћ страховитми' 5 укаже. Небо црни густи облацвт закрвЈле. Л1ун'Ј. непрекидно с&ваху, и гласг громова чина!пе се да непрестано тутнви и на се«