Пештанско-Будимска скоротеча

151

н ика! Оно не расти, нитг се отвора; оно е прив !лтелно; оно ће свагда за насЋ бои, и за наст. побћдЈ имати I" При овбшт. р^чма упутисе полагко кђ своме шатору. Киша 6л10скомђ падаше; Наполеонт. е 6 вјо безх шешира; еданЂ посл -ћднвш таиаст. , кои 6 бмо веКш и силнји отт. други, кадт, му е преко главе прелт, скинуо му е и шеширт. сђ главе и са собомч. огнео. Само се мало число избавити могло огк онБЈ, кои су се у страдак>ћимт» топч1искимт. шаикама налазили; и до сутра у к>тру више отт. две стотине мертвм т"ћлеса избацв1ио е мор-ћ на брегт.. 'Гаи дант. 6 бјо (5 жалостнвЈИ дант. за Воиническш стант. и за жител-ћ града Булон^. Сви су валкда изђ града кт. морго похјитили, да тјжно промотре , да се кои међу подавл ^ћнБЈмЂ тћлесама отк нбјовбј рођака или прјлгелн неналази. Сутра дант. сћо е Наполеонт. на едну ст"ћну на морскомт. брегу налазећусе, и жалостнотавнБ1мт> погледомт. могрјо е свакодке излЈпане и откршене комаде, кое таласи предг НБИМТ) гомилаше; пакт. изненада прЈжи преко главе р,уку своимт. АдЈотангима, кои су за нбимт. н^колико кораклни стонли, као' да имт. н"ћшто означити хт^де ; потомћ брзо имт. окренесе и едномт. от'н нби рекне: — ;; Саварш, Видите, шта може она црна стварБ, којо а по води пливаги видим-б, 6 б1ти; нје ли човеч'ш глава ? в Адштантт. оде ближе, пак -б добро мотрећи 10 послЈј н^колико минута проговори: — „И н) немогу, Ваше Величество, башт. добро разликовати; но ипакт. тако ми се предсгавли, као да е воиничкш патронташт.." — „Нје можно/— рекне Царт. ; — „онђ ма да е и празант., не 6 бј се могао тако дуго на води одержаги да непотоне." У истни оваи махт. прелЈе едант. галасЂ на брег-Б, кои кадт. се поврати заоста№ на песку, и то близ^ НаполеоновБ1 но!у, истј цре виђену црну стварк, кок> е онг пожел1о Јзнати. Тако отма скочи на ноЈ-е, сагне се, да к) сад -б сасвимт. испБ1та , шта пакт. чисто зачуђено проговори: „Ахх, " Х - б ! Ц ни самБ ни помбјслјо , да ћу га о-

петЂ видити. . То е 6 бјо н г ћгов 'б шеширт«. Садт. се може помбјслити , у каковомт. га е станш саде Наполеонт. ст. прстима подигао кои е већБ 6 бјо као покиапјвнј.ш сунђерт.. И кадт. га е полагко огресао, однесе га V рукама у свои шатор -б.

Б А С Н А С М Р Т Ђ и С А Н Ђ. Братски загрл-кни путоваху по свету Ангелт. сна и Ангел -б смрти. Вече дође, попнЈсе на еданЂ брежулакЂ, гди лшди обБЈтаваху, и ту се посаде. бдна умилна тишина прострласе свуда као коло, и сеоско вечерн-ћ звонце умЈкне. Тихо, и ћутећи, као што е обичаи нбшвђ , седили су обадва ова благод"ћтелна ГенЈа човеческогЂ рода у лгобезномЂ обнтјго, а већк и ноћк се приближаваше. Тада Ангелк сна дигнесе огђ свогђ седалишта, и почне просипати зрна дремежа и почиванн, а вечернБи ветрови носили су ш у домове селана. СадЂ обузме сладакЂ санЂ жител^ћ тога села отђ старца, кои на штаки оди, пакЂ до сисагоћегЂ дегета у колевки. БолестникЂ заборави свого болго; жалостни свого скорбЂ; сиротБЈна свого бригу. Све се очи заклопе. СадЂ по совершеномЂ д4лу легне бла год^телнБЈи Ангелт. спаванн опетЂ поредк свогб невеселогЂ брата. КадЂ се зора поави рекне онђ : онда ме лгоди сђ радостномЂ невинностјго хвале као свога пр^итела и благод-ћтела! О како е сладко, невидимо и потаино добро творити! Како смо мб 1 срећни невидими посланицБ1 благога д\ха! Како е красно наше тихо зваше! тако говораше дружелгобнми АнгелЂ сна и дремежа. Гледаше га Ангслђ смрти сђ тихомђ горестјго, и една суза, као што го безсмертни обБЈчествуго проливати, поависе у нћговомЂ великомк мрачномЂ оку. Ахђ говораше онђ , зашто немо1 'у и н као тбј тои благодарности участникђ 6 бјти и сђ тобомт. се радоваги. Мене светЂ своимђ непрЈител $мђ и нарушител г ћмЂ радости нариче! — — 0 мои лшбезнб 1 И браге, отговара муАнгелЂсна, а зарБ