Пештанско-Будимска скоротеча

ш

п ервои усудесе пјтђ изђ Л1верпоола у Со10 ®ене Амер1канске Державе јчинити; и 01:0 ст. нбомћ покушенје верло лепо и сретн >! испадне. Огт. 1834 пакљ до 1839 годике даде Восгочно Јндшска КумпанЈа више »воздеим, на 70 конн нки пароброда сготовити: но заго опегт. морали су се сви ови наипре разчлениги, пакн гако у Восточну-1нд1К) отнеги. Т• кђ г. 1840 первми путЂ отпл Јове Восточнј-1нд1јо два гвоздена воена пароброда, едан!> на 90 кона ак[и, и зовомии дФлегетонб /• а другји, на 120 конн ак1и, и зовомни „Немезјсг.® Обадва еу се ова паробрсда нко огликовала у ХШнезскомЂ рату, и показала, да гвоздени пароброди много више преим^ћства имаш отћ дрвенв!. Године 1842 доверпио е Лерд% у Л^верпоолу едну на 180 конк аку 1-алл'по ; ,Гваделупе в названу на [»ачун г в Мексјканскогт. владБшв: и сама Справница Лердова већв е до конца 1842 годнне у свему 46 гвозденв1 разнм бродова сгоговила. Лердови главни Конкуррен ги есу јаксон-в и К.умпан1а, 0. Хернонт. и Гранеан-ћ и Кумпаши, кои су гвоздену лад Бр1ганд'Ј. л на 220 кона вку,и „I о н-Га рровт." отЂ 555 бечкш велику саградили. Посл ћдн » ова са лађоик „I н д о с т а н т> а на 520 конн акомЂ бв!ле су наивеће гвоздене лађе: али 1и е гвоздена лађа „Г р е а т-Б р јт е н ђ " на 1000 кона нка у свему превозишла,

СЛ1»ДСТВ.\ ИГРАНН КАРТТ. Простт. еданЂ младићт., кои е трудолш6 ивђ бвш, и сђ тв 1 мђ добро чувао свои притажавагоћи 900 Фор: а и 2000 Фор. кое е подђ штересЂ дао бмо. Онђ е увекЂ мнслш о овои св010и срећи, и често е себи сђ некомђ радост1ш будућноств представлно; како ће сир-ћчв са своимђ иман -ЈкмЂ управлати, како ће га умножавати, и сђ ФамЈл ^омђ евојомЂ сретно уживати. — Ал' на несрећу нћгову у зимн'1; доба , — кидђ обв1Чно прости лшди мало посла имаш, — поодивши онђ Крчму сђ некимЂ варалицама и наученмиђ играчима помешасе, кои су га свакоикимђ начиномЂ присвоавали, и само, гово-

реКи му: „перЂ УатерхалтунгЂ да се сђ нвимђ играш. Одтле дотле около н^га бан ли су, и облећалм, докле гн на опасностћ нсвукли нису. ШесТЂ дака транло е С1анчен"ћ; за кое време еЂ кроменомЂ среће гродуа;авала се к игра, и тако наипосл4 срећа сасвим к остави новој ч . Мграча, зато, што су други у епорззум&шш бв1ЛИ, ПаКЂ овога варали. Оваи дође у ватру, — наравко кздђ е вид1о, да евое новце губи, —- кое желећи поврагити, све в више мећао дотле ; докле и оне подђ лихвомђ бћјвше новце све нешгуби ; и тако бе ;)ђ преб!ене краицаре остане« У таковомв станш видећи себе сиромахЂ, полакЂ е мрта†бвао; сва лепа и красна нћгова надежда садЂ му изчезне. СамЂ се отђ себе ствјд1о и срамотш } пакт. и оно ока тренуће, кадв се играти почео, страшно е проклинао. Горко га е мучила и гризла сов г 1јсгб. Никомђ се потужитн смео Н1е. ;; Навеки е самт. себе несрећнммЂ учинш ,* у себи е воворго, — ;; мирЂ и задоволвство изгуби, и изгледу срећне будућности мое, одеданпутЂ се конацЂ учини." Очанвао е. ПредЂ лшде измћи ше смео; зато се у сено иза села налазећесе увуче сђ тб]мђ злочестнмнЂ намкренЈемЂ, да тамо одђ глади и зиме скапа. 'Гу се три дана налаз^о безЂ свакога ела и пшћа. Но одђ зиме, глади и жећи у н"кму се смутна нека роди, и садЂ одђ жалостне свое нам&ре отустати наммсли: али е ово већв поздно бвмо. —• Онђ се извуче изђ сена и плачући за иомоћв кодђ многи е припадао. НакЂ се и таки нашла братска чувствително куцашћа срдца, коа су га сожалила и кући одвела. — Дозватми Л^карЂ одма е вид^о шта е, и да су му ноге црносмрзнуте неизлечиме бмле; но напротивћ начинЂ е тражхо, да бв1 га само отђ смрти сочуваги могао. КадЂ се дозна грозне нћгове нам^ре узрокЂ, МагштратЂ в извиду ЧИН10, и да се три она нечовека на рачунЂ позову. МладићЂ е већЂ еасвимЂ збун"ћнЂ бвш, и као безЂ памети говорш; пакЂ е и наинослћ норедЂ свегЂ труда и упогреблћнв! одђ Л Јзкара, за избавити му жи-