Пештанско-Будимска скоротеча

^на нова кнћижевна с » - ћтиосгБ панс.ное, отч. кое премда таки оваи или онаи рЈкама свое очи заклонд, заго, што бн радо доказао. да в нема, то му ипакт. отђ н к н1;што мало и нехотице крозт. ирсте у очи удари и заблистасе. Дакле, свагда св4жа и нова свћтлосгб нрискорбл1>на е! Свктлоств, и увек-к СВ"ћ ГЛ ОСТБ. (Ов1 ипс1 \\'е81.) В 4 С Т И. п ешта. Тко е овамо бмо, тан лагко може , собственнћшт. очииа вндећн , како непрестанно св4тт> нре" ко ћупр1е на Дунаву у Буднмљ и Пешту врвн, иотвердн чн, да е онд-Ј; ћупрЈа врло нуждна н полезна; аин прекомче 18-гћ АпрЈнлЈа у саатг посјг ]; поидне прекнну се ово иагко преко ћупрје П*штанско-Вуднмски житеиа хо" денћ и састанн!;, н садг за н^ћко време мора се преко Дунава на чамцн као зимн преиазити. Томљ е узрокт. еданг сплавг дебелм четвероћошнБ! растовм балвана , кои с.у сплавг одозго Дунавом -Б за новоградећусе на линцм ћупрјш овамо допловилн, и кон по весрећн нека* ко на садашнћ(1и велнкои н берзои водн тако упусте, да удари на ћупр'ио на лађама , отг кое до 8. лађш откинувшисе таки пођу на двое раставл4ни заедно са сплавомт. иизђ Дунавг, у комг путу ударе на едан-в сг Пештанске стране у крак» наиазећисе паробродг, пакЂ и н4га до некие са собом-в повуку. ПосиЉ удариие бмбв1ие и на едно 7—8 воденнца, да воденичари ни су, ову опасностБ видећи , таки воденице низђ Дунавг пустнли. На то е ударииа и киша св маиммБ вЈ;тромт., кон намт. е одвећг потребна бмиа. НожунЂ. У неделм 15. Апр1нл!а п. р. имао е Г. Емер1х "Б Р оот*Б честБ Нб 1 овом 1. ц . кр. Вмсочеству Свћтлћишемт. Ерцхерцогу н Налатшу Краићвства Ун. гарскогЂ , нову за Рачун'ћнћ Машјнну, ком е н г ћговђ брагг Др. Роотг не давно у Парјзу изобр4о, предсгавнти , на кое се еданг Ексемпларг Нб. ц . кр. Вмсочество «г наивећим'в благоволенЈемг предчнсииио. 0ва машшна, кон по произвоиен1М сва чисиа до едногЂ шиишна собира (адд1ра) и отузнма (субтрах!ра) » јстб едно отб нанумственнш изобрктенјл- На захгћван4 Нб!овогђ ц . кр. Вмсочества донео е Г. Роотљ нсгу вашЈину и показао м ШЛовомђ ц . кр. ВБ1сочеству Св-ћтиМшои Госпожн супруги у прнсутствјм Прјица и •Ирјнцесса, сг којомђ су пото.иб н ови сами покушаваин рачунити, и тако са особитнмЂ допадан^мг о точноиисте иаш!иве истиности и берзости рачун^на осв^дочииисе. СРЕДСТВО ПРОТИВБ НРОМРЗЛЕ ЧАСТИ ТфЛА. Треба узети сасвимЂ зрео краставацг, изг н-ћга ^амо семе извиднти , пакЂ онда га метути на сунце да

се добро осуши , н тако осушена на добро м4сто оставитн, гди се неће изгубити. Када буде за потребу , то треба га онако осушена метути у врућу воду , да одмекне, пакЂ онда коромг заедно еа беиомт. изподђ н4 налазећомсе матер10МЂ промрзло место обиагати. Тако за некоиико минута наивећш боит. одуминути буде, н посие краткогЂ времена проћиће и отокђ и црвеностБ запап^на и болЂ : но коиико се годб пут1н кора на отеченом -б н црвенозапаи4номЂ мћсту осуш .и , треба м свагда енимити и другомЂ Фр1шкомЂ одмекнутомЂ обиагатн. НЕЧУВЕИНМИ ДОГАђАИ. Бмиа су рођена два брата, кои, кадЂ су отрастлн, кудЂ су годб ншии н гди су годб дошли . увекЂ су еданЂ за другогг раснмтиваии, да 6 б 1 се могии наћи: но ннкако ни су се могии, нити видити, нити еданг за другогЂ што, то, разум%ти. Наипоси -ћ изненада и сиучаино иађусе при обсади града Бреммаиа го дине 1599., гди су обадва . аии свакш у др>гои Регименти, као воиницм сиужиии. Старш братЂ , „Хернандо ДЈацЂ, име миађег -б свогђ брата, кадЂ га еданЂ воиникђ внкну, „Енц1ссо," чувшн, такн му приступи, па га о разннмЂ д1>има н обстонтеиствама нћгове породнце запБггкнвати почне. Оваи будући, да му на свако н^гово пмтан'ћ сходно отговараше, то садЂ ништа друго ше могио си4доватн, него потвердити, да су нби двоица рођена браћа , кои се тако дуго траже. Они садЂ радостјм преиспун-ћви таки еданЂ дру« гомђ поиети око врата, и нко се загерие: но ахБ какво не1цаст1е ! у исто магновете ока пукне топђ , и тане из б н4га излетивше овнма наиимбезше, наивосхитнтеивје, наисиађе и наирадостн1е загерлившимасЈ 1 едноутробнммЂ браћама гиаве са собомЂ отнесе; а т4иеса имђ онако т^сно загерлћна мертва на земим стро поштамсе.

ИЗЛ1ЦНМИ А0ЛЕТА. ФранцЂ Нотожно, дваваестогодишнБш смиђ едногЂ Дрводеи^ у Туиову, когђ подрекло са острова Сард1И1е произмиази, встб снрамЂ свои годива едно чудвовато аелегјческо д4те. Онђ ше баШЂ тако веиик1н, аиЂ е темеланЂ, и пригажава у погдћкоемЂ обзору такову окретву сважностБ, да многе у удивиенЈе доводи, и често поводђ наипривиекатеинш позоришта дае. Н 4 говђ отацЂ, кои е сђ нбимђ , као херкуискичч. ИзашникомЂ, већЂ више пут1и иепм новаца добмо, наум!о е сђ НБИме художно путован4 предузети. Само сђ едномЂ чворновкомЂ оружанЂ позмва онђ свакогЂ мачеборногЂ Учитеиа, н свакогЂ воиннка, да му сђ мачемЂ иии са сабиБОМЂ на удвои измђе; и до данасга • онђ свакШ удвои, и сваку обкиа ду доСбјо , бсзг д