Пештанско-Будимска скоротеча

Аит. садт, чуите! — Иоиовкна Сова Лажна иера збацглиа е са се 11 а да с' бнле све то лажне ПЈвраке Гнусна гатка иотврдила е сада. Лгото беше нреварене Сове , Шта да чине — обараше гиаве, Аии с' киие утубише ако Дружство есу учиниле кието. НРАВОМЕН1Е Нит' е дружство саветно са свакимт, Одма чнннт,' нитг с' поверит' тЈемЂ: брт. подт. видомб прјатеии често, Лгото црнмн дмиманинг се крме, I Р МИЛАНЂ и МАР1А. Србска Новеила, (конацг) !Иар1ина верна Служавка на то %шавши л: собу сву имђ сцену поремети, нвившћи налк>бл'ћнима, да илп. опасностћ открБ1Т1Н прети, и Милант. отргнувшисе испадне на цолћ крозт. иотаина враташца , крозт, кон 6 Мар1И дошао бв!о. Врати се у свон) постоибину натрагт.. Мирјине последнћ речи на н'ћга су дубоко впечатленје ^чиниле; претаи отцу своме нанешену увреду казати, и заклгочи у таиности трпити, Туга и жалостк обузилгали су н-ћгову душу, и цпеташћи образи нћгови одт> дана на дант> све су се већма и веКма сјшити почели. ЗабринутБЈИ отацт. н^ћговт. ово примћчавашћи узалудт. 6 сва средства употреблдво, да 6 бј смна свогт. ут"ћш!о, будући да онт> изворт, н г ћгове туге Н1е дознавао, и зато навданпутт. помбјсли, да ће кадро 6 бгги едно расенше лшбезног% СБ1на н"ћговогт. црн >жучје уничтсжити; пакт. изт, узрока истогб запов^ди, да се една воина лађа вооружа противт. налазећисе морски пуста1н, кош лађу преда посл^ свомт. смну Милану , да сб нбомђ управлн, Радостно се младићЂ овогћ посла прјими, надашћи се, да ће садт. у овои воини животђ свои, кои му 6 већт. тужант., огорченг , н досаданх 6 бш , лакше моћи скратити.

Ратоборне су такођерБ бк!ле и Србске дћвице. Оне су натезале отт. стрела жице, бацале су шпаде, и паеале мачеве, уп} ажннвале су се равно младићемт. отђ саме младости у воинички>1*б д ћлма и вештинама. Гдикон одт. овб ! шначки дћвица надбила (ј у воиничкимт. играма и упражненшиа и саму мужку особу. Тако е и 1 \1арја гдикош поб"Ј}ду славно одржала. Тко е годб у оно време едну воену лађу опремити и вооружаги мпгао , таи е м\Т1о по мору тамо а.мо, и прикуплнвао « себи нападешнма на туђе приморск« бре1ове, и неслутећи, много богатетво и славу. Маршна мати тела е дћвицм едноп, мужа да наметне, кога ова ни пошто трпити и лшбити Н1е могла. Марја, коа е Милану сб НБи .ме бегегво отказала, да с»» тако материне клетве уклони и избави, нје могла садЂ ово непаметно магерино натнриванк већЂ дуже да сноси, већт. наеданпутт. изч. двора побегнути наммсли. Она се обуче у свош воиническу оправу, опреми некоиико лаМи , пак'Б е по обичаш земаивскомЂ по мору тамо — амо у н^крстк тумарала. Гднкои слободнБ1И морск1и ПиратЂ, кои е н.» шо у дарао, бБ10 6 одг нћ побеђент.: и тако се гласБ н4зине славе надалеко разнесе, да после тко е годт. отђ непрјателн Мар1инв лађе бреговима морскимт. приближавати се вид10, свакш ебегао, стрепећи отб храбре мишице ове девоике. После бдног-к жестоког -б и за нш предо6б 1 ТО г-б бон, у ком "б су н-ћне лађе много претрпиле, потера е вгорт. у пристаниште неко, да се она и нЈ;ни воиницб! покого предаду, Страовито дувала е бура, и тала* си морски са узвареномт. пеномт. лупали су о лађе; громови беснили су страшно, докђ наеданпутЂ море са пеномЂ покривено не ублажисе, и сунце као потмуло исподч« полумрачногЂ небесногЂ свода изгледало 6» кадЂ алЂ се види, гди се една воина лађа кђ пристаништу приближавати стане, кое ® пристаниште Мар1а већт> сђ н^нбшђ воеНБ1МЂ лађама обсела бБ1ла. Они, кои су се кђ пристаништу приближавали, много оД* 1 " буре претрпивши, тражили су какво место,