Пештанско-Будимска скоротеча

205

сномт» чопору на сусретт,; но ови га поди1'оте у вист., пођоше сћ нг>име и иармаше; „Ево и самт, е Богт, ст, нама \ а кадт. виде | гирома 1аковЋ , шта се сђ нвиме учини , е» два се тешкомт, мукомт, дивл-ћгт, чопора отресе и животт, свои спасе, Кадт, већв Унга[ и убица Домове разорише, онда се утишавати иочеше. Знаменито е, да при тоиикои опасности ни една душа животт, неизгуби! — Но свои прилици, да одђ тогђ времеиа, збогч, буне, Унгари изгубише право свое на достоннство Управителн варошкогт, Судца, (Вп-б), ерг се законт, донесе: д Да Судацн варошкш НемацЂ 6 б 1 ти мора, кои наиман-Б одђ четвртоп, немачкогЂ коЈена произ.1ази. л Подћ овбшђ услов г кмЂ бираше се и бележници, а одч, 12 Саветника морадоше бв1ти 10 немаца и 2 унгара. Одношен1в Пешге прама Будиму сада се преокрену. Досадт, е БудимЂ подђ Пештанску рластв иодпадао, а сздђ Пешта одђ Будима зависити поче. Али ово и повода даде, да се е непр1ателвство хмеђу ова два места породило. Пешта се оцепити сваковко хтела, кое се позднје и догоди; но кошмђ приликомђ , и у кое се доба ово збило, известно се казати неможе. Подђ владомћ Матје Корвина Кралл УгорскогЂ градЂ Будимђ све свинЈи и великол*ћпн !и постанше. ОвдеВеликаши Крал^вине, палате градише, и по смрти Мат1бвои у наивећои разкошности животђ проводише. КадЂ годђ е кои Олигарха у дворану кралћву ишао, тако е многоброину прагнш имао, да су улице пуне бмвале. При нбшвомђ долазку велика слава простоти на угледЂ ставлнла се, милозвучне свирке предвозвештаваше нбшвђ поавлни, као да ће се Тр1умФЂ славити. КадЂ се части какве правиле, то су трубе са свпо страна грмиле, госте дозмвале, и господску частв авлнле. Тако дакле БудимЂ у оно доба табору каквомђ беше подобанЂ, као што савремени Списателви пишу. Ова велика слава и госиодство ни е дуго транло, ерЂ збогЂ немоћи и слабости Владислава II и Лшдевита II, Крал^ва Угорски горепоменутБ1 се Олигарха снага и рластБ тако разви, да и по-

разЂ МохачкЈи са сооомђ донесе, а са овбшђ започе и ужасно доба 'Гурскога робства! (продужити ће се.)

ПРЕСВЂТЛОГЂ АУСТР1ИСКОГЂ ДВОРА СВЂТЛ1Е ПОБЂДЕ. 1) Кодђ Лаана, Хабсб^рскш Ркдоифђ Ца р ђ поб4дш е ЧескогЂ Огокара, к010мђ по 64 домђ шсновао е Аустршск# Монарх1к> зато, што е и са \1ђ ОтоварЂ у истомђ сражен1Ш погин^о. А уг. 26. 1278 л. 2) Кодђ Кјрххаима. АлбрехтЂ первбш личнб1МЂ своимђ шначествомЂ у удвоиномђ бош противника свогђ АдолФа Цара НассаускогЂ поб-ћдивши , побћдоноснБШћ своимђ мечемЂ Царскз" задобБ1е кр ^н^ 1»л. 2 1298. 3) Кодђ Гв1негатта. 1чператорт, Макс !м1л1анђ Перввш сђ ЕнглезскимЂ ХенЈЛкомђ Осмимђ Франц^зе такш побје, да Франц^зско благородство више се сђ надпетицама кђ бежанш, нежели сђ мачевв! кђ обранБ! ползовало. Ово сражеше 1стор1е изђ поругашн назБ1ВЛШ надпетичнвшЂ сражен ^емЂ (Јоигпее Је§ ерегопз). Оно се сл>,чило А уг. 17. 1513. 4) КоДЂ Н ор д л 1Н г а, Аустр1искш ПршЦЂ Ферд1нандЂ III, такш силнш Шведско воинство, кое е Г^ста†ХорнЂ и БернхардЂ Ваимарскји предводш, да е преко 6.000 лшдш заробш, а 12.000 потзкао. Ова сграшна непр1нтелн пропастБ, вишше Сошзника шцепила е ш державе Шведске. 5) Кодђ СветогЂ Готхарда. Св-6тломђ овомђ чрезЂ Маршала Монтсккквли произведенномЂ поб^домЂ возс1ила е АустрЈискогЂ Поб "ћдОНОСНОГЂ ПрОТИВЂ Т>>'рчина ор&жјл зв^ћзда, На м-^ст^ сраженЈн »<стало е 17.000 МертвБЈ, и велик1и гордостио над ^вени Вез1рЂ таки е на 20 л-ћта мирЂ установиги запроС1о. А уг. 1. 1664. 6) Кодђ Беча. СобЈескш Кралв Полскш, и КарлБ, ПрЈнцЂ Лотаршгшекш, са 65.000 воиника шсвободе горкш већЂ сгенвшћи градЂ БечЂ ш непр1ателн Т^рчина, кои изгвбивши у томђ сражен1 |0 35.000 свои лшд1И принх-