Пештанско-Будимска скоротеча

239

вагоћи морски в^трови разблаЖЈШ. Осимћ м ноги прспитателнБ1 наиболБи родова, МеЈЈСИКО производи 10ШТБ и множество р^дки Јтроизвода и лћгЈарјн, а особиго у великом -б лоличеству сребра, злата и други руда. ЖителБИ су у овомт, царству или Испанцм, кои се садт, наивише у Америки рађак>, или Цндјнни: и законни Иепанскн подаиницм есу чисти Хрштјани. Поглавитми градт. овога царства има една.чо име са царствомг, то еств: Мексико. Онђ лежи међу два мора, на неколико острова у едномт> езерЈ, преко кога насипи воде. Мстми оваи градт. 6СТБ великји, л4по и правилно сазидант.; има до 100.000 житела, многа красна и великол^пна здашн, едно Свеучилиште, едну славну новцоковницу, рукодћлнице дувана, и многе сребро-и златод г ћле. У н'Бму е столица Мћстоцара и средоточ1е све Испанске терговине. Тако има и едно здаше, Т е ртул^асБ, зовомо, кое и Даме и Господа лко посБштаваш зато, да се тамо разговараго, шалу проводе, играго, пЈзваЈО и пушеУ Мексико и мужки и женски ако дувант. пуше. Како се два пр1атела или позната на улицвт састану, то се таки са цшарма понуде; ако се јчини кому посћштенје, то га оваи отма , како га за здравлћ запБиа, са цшарма посллжи ; пакт. тако исто и Да:не и дру ;е Госпоже безЂ свакогт. устручавана авно и по улицама и у собама чине. Ако се иде у Тертул1К», у ОеатарЂ или на другу вечершо забавну игру : то се свагда мора са собомЂ Ц1кар1и понети ; ерт. како се СЋ К010МЋ познатомт. ДаМОМЂ ИЛИ С7» Пр1ЛтелБИцомЋ састане, таки е треба сђ ц!карма понудити; кое 6 бх опетт. отђ свое стране учиниле наивећу непристоиностБ, кадт. не 6 б 1 поднете имт. цшаре пр!имиле и пушнле, или само пршмиле.

ВЛАГОРОДНБ1И ГССИОДИНЕ ИЗДАВЛТЕЛК), нама отмћнно-к ПБЈсокоиочитаемм ! Ваше лк)бов'ш гореће ввизокопочитаемо писмо на послато подћ 26-имћ Мартомт. 1814. г. га наивећниЋ сердца осећанћмт. н нансииншм* жаром-в Ро Доимбш ирјими.ш есчо, и тако иамг С е сердца косну.

ло, да су се у преме прочитанд у кругу Обгцества нашеГЋ чрезЂ мћстногг Учитеин нашегЂ читаное многима Сузе радости у очима засв^тииие, судећи изђ Вашег -Б вмсокопочитаемогЋ писма стварв, а такођерг и изђ самогЂ Сиова Нбшвогђ Вшсокопревосходитеиства, нашегЂ доброгЋ АрхЈиаетнра н веиикогг Родонмбца, за Кога ћемо смети веиегласно и едногиасно вмкнути, да имамо тако доброгЂ Ласгнра , кои н!е Наемникг , но правми НастмрБ, кои поиаже душу свого за Овцм своа, и Овцм познаготг гиасв добраго Настмра своего; — У прочем-в ВиагороднБШ Гоеподине са наиживостн1им-б сердца осећанЕмт. учтивјшше биагодаримо ВамЂ , што насв ни сте забо;>авнлн са овб 1 мћ наиважнЈимЂ Даромт. ТБ1цан )ћимсе самог -б агивца Народвоети наше обдарити; нити имамо довоибио реч^и, сђ коима бм могии исказати, коиика намг радоств на сердцу иежн , кад -б 6 б 1 кадри бмии Вама едну искру биагодарностн кђ засиуги Вашои нашему Об1цеству учин>.нои изразити. Нрепоручуемосе и у напредакЂ тои веиикои Вашон НародоигобЈн доброти , есмо ВАШЕГЂ БЛАГОРОДШ У Сианкамену 2-гг Ма(а 18 44:. Сгмеонт. КрзмановичБ, Првми Туторг. Пантеи1а ПопадичБ) Сгонша Чоничб ) гуторн <"б гшсокопочнташемЂ и учшвостјго нижаиши у име ц1ј иог'б Обшества Павеих Нешковнћ "б УчитеиБ.

В Г. С 'Г И Изђ Шак^албе, у Соинокскои Вармећи, нпилго, да е тамо недавно стара една Виаина умриа , и такн онб 1 дана поси^ иЈјногђ погребенја почну многи стари игоди умирати; кое необмчно много умнран>. приведе Селане на ту мбтсиб , да е преставившасе старнца мораиа вештица бмти, пакЂ сндб устае ноћго изђ свогт. гроба, и доиази у сеио друге старце давити. Тако дакие скуписе ц];иа обштина, и уговори , да заедно са цбшвнмђ СаештеникомЂ отнду у гробик си[1оту мртву за вештнцу иин бол'1; рећн за вукодиака (вампјнра) держану старицу ископати; кое се 19. Апрјиија догоди, и кадЂ е ископаго, то предЂ свима науме крозЂ сердце еданЂ заоштринстБн! коиацЂ већЂ трунутн почетогт. СтаричиногЂ мртвогЂ т'кла пробостн, пакЂ га опетЂ закопаги; и ово б&1 се заиста догоднло, да некако отђ Снаииука нзасланмн 1шпаит. сб веиикомт. натегомЂ н претнћомЂ н !е предупред1о. Но ипакЂ су мртвомЂ тјјиј' у уши . носђ н у уста пуно бкиогђ лука натрпаии , и тако га опетЂ закопали. Заиста велико чудо , да се у Унгарш 10ШТБ и данасЂ , кадЂ су се већЂ по свима м-кстала шкоие нодигие и устроние, таково суев4р!е