Пештанско-Будимска скоротеча

2'12

способности и силе душрпне, употреблеше и и^ображенје захтеца; п премн да оно ни у бдномЂ срдцу нсФаии; а.ш крозт. небрежеН1е н норочно зпоупотј еб.љиван^, може покварено и у та.ми остати. кад1, желимо знати , шта е м у д р о и п р и с т о и н о, то онда неКемо незналицу, него нанмудрјегт, зато упвпатиј тако морамо честногв Мужа, 1 ;оп. добра д^ла нознаемо, шта 6 славно. добро и красно, свагда више слушати, него човека, кои е одт. младостн свое безт. воспитанЈн, 113.1 иIпцодп. н порочномт. животу предант. бвшао, Ми можемо нашг вкуст. у моралу исто тако ноболшати, као шго наравнкш ш;ус ». у лепоти Д 'кла нрироде , и художества нзображавамо, Што се више ст, красотомт. и дЈ^истчпе«'!. д-ћла лпознаемо, нишве части и слож-*н1н разсмотравамо; едно спрамт. другогт. сравннмо, н све то разсудимо, то се онда бо.И; у томе усовршанамо. Тако се и состожне доброд^телкн у совршава, кадт. се мм, сг. благороднммн, славнммт. и добрммт. намерама и ммслима заннмамо; н о нкима често, у свомт, тече. Н110 на Срећу Л10Д1И, у СВ010И изредности и сложенјк) ск нашомт. при|)Одомт., као о д'к' лу божЈемт,, МВ1СЛИМО, нкјову доброту и красоту осеђамо, и крозт, то, свако зло одт. наск. удалили будемо, Доброд'1;телк и норогљ, илн то, што човеку праву вредностк, пли стмдт, дае, оснивасе на нресудама и основима, а покраи тогт. и на некомт. нагону срдца и совести , кои наст. нагонт. поучава, и осеНати намт. дае, имаду ли наше наклоности, отважности и слободне ммсли, и д^ла какову вн^трену свезу са собомт., или не. Свакш ннка нс* рено се уимта, нема ли > срдцу сцкмћ неко сиоиств , кое разлик е добро одт, зла и гони га, да то разумт. дуг<» не осведоч >ва, сва* г.ога дфла, паиере, и же.гћ, слану нли порокт. осе1)атн. — Оно е но самои Ано .10г1и <,сталв1 напш осећанн достоверно, да мм таково добротворно >1 пресудително сосгопше нритнЈкаиатп морамо; коимт. мм осе!»амо, и к| оз'». ј о ссеНангћ разликовати можемо, и знамо. Мђ1 нмамо неко чувство способно сти и неснособности, кое наст« V с.мотренно

вн'1;шнеп. благосто /ЈН1Л упуКуе; и употреблкивашо наши сила ири мБнпиешо , о безсумнкнои истини н несогласно, духу нашемБ за руководителн служи; и оно добро и зло, кое напп. Тежи у сводп. нодражан!10 прнроде показива . као да о томт. ско|>о ншптт. и незни, наравнБпп. путемт. д];ло изВј )шуе. Норед -Б топ. МБ1 јоштт. од-н ве^е важносги за силе и дћ 1а неко отлично чдвсгво, и непосредствено благов >лен1е спрама онаковв! наклоностЈи н дклкое наил. разумт. за добре и праведне нризнае, у срдцу нашемт. урођено имати морам >; а.ш онетт., кадт, небм оне ничи.мч. нодпомогнуте бкме, небБ1 ли оне у многимт. случаевилт много спор1е, н за већу частв лшд»и непознате б».1ле? Кадт, мб1 безпристрастно на то успазимо, шта намт, внутрено наше осеКан'& нрнроде за добро и праведно признати налажс, накт. ностигнуто добро разсудимо; то Ке мо кро»т. то, бмКе наивмшегв царавноГБ закона, и свеобпду дужностБ постиКи; т, е: чини оно, што се са совршенствомт. Бога, ст. бла^ женствомт. ближн1и,н собствене твое природе с.11же, бј)Т. си се тм на то род1о; и све твое М1 .1сли, наклоности намере н дћла подвргни совести, а крозт. то нокорности великогт. Бога. .Уклони нрогиаост'Вност!, вр 'Б се она противу твое дужносги бори, кое ти соЕестк иредлаже. Мзбегни све, кое 6 б 1 ту свету покорносгк иосредсгвено и непосредствено иореметити могло. А све оно чини, што е олакшатн, Јкрепити, и утврдити може. Ако се дакле опред'];лен»е и право достоинсв I човека, у добркшЂ д4лма и накло< ностима спрама ближнш, у сгрлхоночитанно и н (ивмшои .нобови сирам<> Бога состои: ако •:« у том). сос гои, да мм природну на»иу л|о6овв, нокраи свое ;кел1; и захтеванн тако м1рави.1и и умерили будемо, да намт> она, у цочи ганпо Бога, у добрммт. д^л ма и наклоностима за обтце добро и наивеКе наше биаженство, смегати неможе: то 6 онда заисто нрава добродКтелк, и да мм кдну нриродну цриврженосгБ к»> тому осећамо, нк> чрезт. разкмт. признаги и бдну дужноств имамо , да добродфтелкни. т, е. тако добри, тако совршени и срећни будемо, као што