Пештанско-Будимска скоротеча

П Е Ш Т А Н С К О - В .V Д II М С К I И

€ К

Р О Т Е Ч

(V о и г I «■

II Е Ш Т А.

Четвртакв

1. Кн-а 1844

Год. Ш.

пксмл 1»мсок(>преоснн1цен11 кнш^лп. Нладмки Ц\ >НОГО|)('КОЛ|Т» Г. Петру Петрови!1у Ши-ошу. *Ј'аЈа Тн Владмко на чеогнтоит. дару, Па дару чес.тнтои'1,, имо.ш иренебеснин; 'Гкоа имсао н!е зеиногк егвора неходч., Тион Н1е крвн игодс.ке нзворч., Она чедо ше еиабе итдс.ке д\ пи'. Та е душа вмша . душа бо.кес гвена , Кон таку ммсао пронзкодн чудну, Коа ранн д>шу н срце човека, Као роса цвеће, као манка чедо. Тм сн ме Владмко снлнмн н уининмн С б Т војојгб мЕлсин нагнао, да Те сиавнт' морамг Као иоега свеца , да Т' доповнпм Мо1он таинн'1. горе , н канднио с' иаин, Докие тр<б животт. иое породнце, Човека не иогу Тебн уподибИт;' СократЂ м.1 е маими, Нлатонт. н Мушицкјн, Даиеко нект. стое одт. Твога престоиа Славнмн Хорацт., Внргниг и каианми Шиииерт.. Као што огац-в сноме нуноићтну смну, И на свок) руку раднт' науиившу Срећу иоказуе, коа ће сићдоаат,' Ако смнн му честитг и вреданв узбуде, Иридавамћ' и то, да не кионе духомв, Ако при свон муки несрећа му с' сгоди ; Тако нама смртнммт. 'Гм Виадмко добрмн

Ноказуешт. \мно иучу беземртји, 1 : Показуеш). иудро уткх^у доброге. Нанаавашк срца небесном). нодац>М1.. Кок) човек'1. Жамди на овоие свету. А текк ће е веиншг окус .иТн таи >, Гдћ Раићт., Дос1веи, Терианћк, С марнћт. Србску бригу воде, србску сиану сиаве : Донде се танна ирозретн не може ! Фаиа Ти Виадмко на оион таинм, Србу сн е казао, Србк ће в хр ннгн. И греитн вечно у сиоимт. недрниа , Фапнће Те вечно сиободнога п к ца. Тм Србу поможе, борбе се отрестн , Корбе с.мргне уине за свош будућнос .тћ. СвакЂ жеиаше знаги, шта ће с'1. 'гћиомт. бмтн> Шга ин ст. душ.ЈИћ н.иц >м& номе овјп. скета. Сада знаде скакјн . да е то танна . Коа с' смртну неда ногоднти нгда. К;|Д'|| Тм жа.шшћ тужне у пакпу нмш I ћчои к, Кадћ Ти пара мука сиабћ! ик>дш . Гриићу Те вечно и у иои |. н срцем к, Икићу Те си>вна нашои Србад.н. Чуваћу Те снино одч. гакка народа, Гди брагт. брата гони и у пакао баца, Гди су чудовишга, и змјк огровне Гди су белдне пуне^ада и чеиера. ТакавЂ рјд' Б не знад-е ш г > е раа сиадосгв ! Ии>а Захарјевићв ПрЈФессорт, Поезј« н Дјрекгорт. Гииназ1н Беогро^ске.