Пештанско-Будимска скоротеча

256

У С Т 10 Г Ђ. Б л а з i и отћ особнте игобоимтићивостн опнсжпе свога ио Росс1н путованл изданшн , овако нохналше пред ^ћиБ окоио града Устмга, а н самт. Усиогб : Т««о се ннкаковмн примћрв не иашн , да е кздгодб ма оп. к»га какова и наиманн кра!)а учинћна. Ннти се у' поик> нити у граду штогодв забравии. Кад 'б се отб к\ће тако поиазн, да ни една жива душа у нбои за нћко време не остае, то нити се дворана ннтн соба забравин. Свакж цћиу свом стам без - б свакогт. страха отворену оставид: накт. и саме новце незабравии, кое се често н на самом 'б астаиу видитн могу, пак'1> зато оиетБ никоме наиманн штета нанешена нје. — Онн метну парче папжра међу врата за знак -Б , да се нитко дома ненаиази. Кадт. дакие ткогодб дође , вра га отворн, н внди да панЈнр -б на земиго падне, то већб знагоћи да никога кодђ куће нема, истбш папшрт. са зем.гћ днгне, пакт. га међу врага као што « бмо оиетБ мнтне , и своим -б путемт. сб миромт. иин даић иин натрап. отнде. — Даић истбји Биаз1и и о нћкии б чудноватћ !мб тамошнБнмг обичаима са огобитом 'Б дивотомт. овако нише: У С^вернои Россји гшказугосе многи Народни обичан да изт. едногг извора мроистБ1чу, и кои се виде, да су у внутреннои Россји већг отђ више година сасвимЂ изчезнуии. Тако тамошн^ дћвнце, кое су за удатбу, иду сваке године у оиред-ћиено време у Устгога на угиед 'б. Оне се на превозима и спиавовима са своимг муразомг отт. 10га и Сухане у Устгогу з»едно скупе, пакт. се све на зеиеномт. торжиштном 'б мћсту у ред-в ставе. МужкарцБ1, кон се хоћего да жене. у исто време на том-б мћсту нађусе, и сванж себи но коинчинн мграза, иии по своме вкусу странну дћвнцу, кого оштб нигда видхо н1е, за супругу нзбсре. Ове дћннце, иии бои*ћ рећи, своевоине невћсте, будући да на нревознма допиоиваго, добБ1го име ,.Д о и и о в к е." Оваковнш се обглчаи и међу сћвернммт. Терговцмми ско, о до саиогх. Иетрограда задержао.

НЛРИЗСК1И ВРЛЧЛРБ. Године 1750 огншо е нћк\и Врачарт. у II; ризт, да ће се онљ предт. цеиБ1МБ 11уби1кумом 'Б у «дну маиу Фиашицу увући. Између другн зиаменнтм инца, коа су овом-б особитом -б врачанго прнсутствоваиа, наиазјосе и

К. Фр- На врачарноит. месту стонла в маиа една Ф Ја . шица, н иоредБ н1; леж-чиа е написана ЦедуиБнца. Кадт. е већБ доста дуго ПубиЈкумг на Врачара чекао, и он*Б се јоштб показатн нехтеде, прочита едант, отт, гиедаоца цедуиБНцу, на ко10и си'ћдугоће»е нанисано бмио : Врачар-Б већБ се невиднмимг учин1о (т. е. оиадго!, кое е много већа вештина, него у Фиашнцу увућнсе; зато сиободно свак!и својон кућн врагнтисе ноже. Истми ВрачарБ поприиичну сумму новаца за свое вра> чанћ оваи парг нршмш е. П. ХонановнчБ Ирнжаннн 'Б.

УБ1ИСТВ0. Н о ж у н , Овдћ се ушио у трап недавно учнићнчуубјнсгву. I оштб прје много дана тражнии су земаиБскон. Собора ДепутЈрца Г. отг Ороса у нћговомт. конаку, и будући да га ни су нашии , то нотверде, да е безт. сумнћ у Пешту ради прегиеданн Фамји1арнБ1 свои стварж отпутовао : но изниђене у Дунаву крваве кошу .гћ , на коима е бмио нћгоно нме н»значено, подозреше проузрокуго, да е нстмн горереченик Депутирац -б убјент.; н тако по дужем -б нзтраживанм дозна се, да га е н 'ћго†Катана сбогх новаца убш, кога су као убицу таки ухватнин н у тавннцу бацмии.

СМЉСИЦЕ бдан -б Терговчићт. держаше еднога дана га своимђ шегртомЂ сићдугоћји разговорг: „1оване, вгн ин тб ! воде у рак!к> ус.уо?" — ,6самБ, Господару;' — ,,А есн ии креде међу шеђер -б помћшао ?" — ,6самБ, Господару;' — „бси ии дувант. поквас^о ?" — ,6саиБ, Господару;' — „бси ии б'ћие пужиће ситно утуцао, н са ситном 'б соии пом-ћшао?" — ,6самБ, Господару;' — „А еси ии црвене цмгић утуцао, и са ситномг папржомч. иомћшао ?" — ,6самБ, Господару н то учин1о;' — ,,Добро, садБ дакие можешБ ићн сиаватн!" Стан1» Д V нана у Нешти. 13. 1 >н.а и. р. 10' 9." 0."' 14. 1>и,а „ „ 10'. 6". 3 ". 15. 1> н „ „ 10'. 6." 3."'

Скоротеча изиази у седмнцм 3 пу-г -Б, Че гверском -Б и Недеикомт,; цена му в како за овдашн тако н за стра се Предчисиеннке за поит. године 4 Фор. у сребру. Нредчнсиитисе може на свакон ц. кр. Ноштн, н у Нешта кодт. Издавагеид, у Бедеискои уиицм (^ЗдГгеЈ (Јјајје \го. 349.)

ИзданателБ Димитрж 1овановићЂ. У ПЕШТИ сиовила Б а и н е л о вм и