Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСБ0-БУДИМСБ1И С К О Р « Т Е Ч А

(С • д г I е г.)

II Е Ш Т А.

Недела

11. 1уша 1844

Год. Ш.

П Л А Ч Б На слртт. ио (ј 23- .|1;тне С»стре Ама.не, "4|В1ие Супруге Г. ТриФ^на Атанацковичв, Сенатора, и Капетана С. К. В. С<>мборске. Како лнгк.чшт. Свете, тн смртномч. Човеку. У НроиећномЋ жића прнвременомг неку? У плачнон доиннн твошн отт> коиевке Ах'н подносе свагда пшд I тешке мм;е. Како падне ногомт. на црну земикнцу, Одма очн точе нећћ грозну еузнцу. Земаинска ахт> радос.тв, небегнои в се»ка, Она, ербо г.мртнмма одпећк е кратка. Како сунце ирко кад' с' у к»|ру рађа, Естество радостн тад' искру осећа. Тавна а кад' ноћца смртнмм' се прнбиижи. Онда свака земна отг нј,и радоств бежн. Човект. кроз-Б жнвота опасностБ пиовећн , И ужасне м>ке у нћму трпећн, ТекЂ да пиачне свое очн онт, отвори, Сг радошћу земаи»,скомт, речцу проговорн: Атропо«-г аит, ши.гЈ; већћ грозна ахт, судба, По душицу смртногт, ст, вмсокогт, неба: Жнцу да му она жнвута пресече , Не гиедећ' родбниа шго за НБиме ппаче, Но ! шта говорнмг ? кадт. тако мора бвгги, Сви ћеио мм пре ии' та посие умрегн. Тешко чи грдашце одвећт, тугу сноси, Гиедећи миадежи смртт, где цветг по оси. Двадесетг у трећемт, АмаиЈа и4ту , У наииепшемт. жића пресгависе цвету. За којомв садв Маика неутеш- ииаче,

Многоп, н туђина срца данаст, ече; Срцемт. е н душомт, родт, свон ах'1, ик>бниа, И нћму номоћи ручице пружаиа. Потокомт, сузице мно.го оио ије За тобомт, бинжена т-ћни Амаије ! Красне твое миие очн с' угасише, Шаиостно и смртиммт. мракомт. се покрише. Увенуше твое ахх дана<'т> устнице , Црвеше кое с' бние отт> ружнце. Н']>жно и нреиестио премнну тн инце, На подоб е руине и ниаве зорице Шта? тм дчкие увену као цветљ нрекраснми Дави тога Аквиионг дуванћм 'б црнми. АмаиЈе ћерко зашто ме остави, И на даићнми путт. се ахт> данасЂ оправн. От'в данаст, ни зашто друго ти не живимђ. В ћв да жаиоств горку у прсима гонмт.. Трое те дечице н')>жне твое зову, И они крозт> печаин ахт> живота пповуИме сиадко Манка Св1ноки ти вичу, Грозне сузе и1К)ћ' сви за тобомт. пиачу. Вернмн супругт> Трифунт> рнба ко отровна, У води мучећ' се иаднои ахг пребоина; РадЂ бв! тугу срца свога умаиити , И радости Еиен у срце уиити : Но бадава кадт. му ова отт> н1јг' бежн, Она ер' спокоиства место само тражн. Сомбор к ахт>! за тобомт> добра Амаије! Тужн , пиаче, грозне и суаице ије. Многа сиротица садт, за тобом в пиаче, Ама .ио Маикомт. Србинт, вр' нарнче. Гиаст. жаиости Ехо даиеко нздао,